Šta su alternative za ruski gas
Autor: Glas javnosti
Važeći ugovor o snabdevanju Srbije ruskim gasom ističe do kraja decembra, a novi, doduše kratkoročni, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bude sklopljen uskoro.
Vučić je istakao da naša zemlja do leta neće imati problema sa snabdevanjem „plavim energentom“. Samo koji dan ranije predsednik je najavljivao da će u slučaju da se ugovor o kupovini ruskog gasa ne realizuje do petka 5.decembra početi razgovori sa drugim dobavljačima.
Inače, ranije je najavljivano i da će ugovor sa ruskim državnim gigantom Gaspromom biti potpisan još u prvoj polovini godine. Umesto toga, važenje postojećeg produženo je prvo do septembra, a onda i do kraja godine. Naznaka da će sa Rusima biti potpisan dugoročni ugovor u ovom trenutku nema. Iako “zime nema” bar do leta, postavlja se pitanje gde bi to još Srbija mogla da nabavlja gas, i ključno, po kojoj ceni.
Stručnjaci su pak podeljeni kada je reč mogućnostima Srbija da obezbediti održivo snabdevanje iz drugih izvora u narednoj godini. Deo njih smatra da je to tehnički moguće, ali uz veliki trud i brzo dejstvo kada je reč o pregovorima, dok su drugi pak mišljenja da bar na kratke staze alternativa ruskom gasu jednostavno ne postoji. Ono u čemu se stručna javnost u potpunosti slaže je to da bi alternativni gas našu zemlju koštao znatno skuplje nego što je to slučaj sada kada se kroz gasovod “Balkanski tok” snabdevamo “plavim energentom” iz Rusije.
Trenutno stanje je takvo da tržište u Srbiji 90 odsto potreba podmiruje iz uvoza, uglavnom iz Rusije, dok se kod nas porizvodi svega 10 odsto količina nužnih za potrošnju tokom godine. Za potrebe privrede i domaćinstava svake godine je nužno pribaviti između 2,8 do 3 milijarde kubnih metara gasa. Ruski gas je dominantan u toj potrošnji, ali važno je reći da ipak nije i jedini koji u ovom trenutku uvozimo.
Naime, preko interkonekcije sa Bugarskom od 2023. godine u Srbiju stiže i gas iz Azerbejdžana. Ugovorom koji je potpisan u novembru te godine predviđena je isporuka u iznosu od 365 miliona kubnih metara gasa. Ugovor je proširen i na tekuću godinu, a istovremeno je zaključen još jedan, i to za količine od 151 milion kubnih metara, što ukupno daje brojku od 516 miliona kubnih metara gasa. Treba reći i to da su nadležni u Srbiji svojevremeno iz terminala tečnog prirodnog gasa koji se nalazi u luci Aleksandropolis u Grčkoj rezervisali količine u visini od 300 miliona kubnih metara godišnje.
Koje su alternative ruskom gasu?
Interkonekcija sa Bugarskom ima kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara što u praksi znači da bi u slučaju da se poveća snabdevanje prirodnim gasom iz Azerbejdžana i tečnim prirodnim gasom sa terminala u Aleksandropolisu kroz taj gasovod stizalo više od 50 odsto neophodnog gasa. Upućeni ukazuju da ostatak može da bude nabavljen kupovinom gasa iz skladišta koje se nalazi u Austriji i sa berzi poput one u Holandiji, koja je inače i najveća u Evropi. Taj gas, ali i tečni prirodni gas koji potiče iz terminala na Krku u Hrvatskoj do naše zemlje može da se doprema preko gasovoda koji nas spaja sa Mađarskom.
Stručnjaci navode da su u tom scenariju manji problem kapaciteti za transport odnosno infrastruktura. Pravi problem stvara to što veliki kupci u zemljama EU zaključuju višegodišnje ugovore o uvozu gasa tako da su skoro sve trenutno raspoložive količine praktično rezervisane za njih. Za Beograd problem bi predstavljala i cena „plavog energenta“ jer je potpuno jasno da bi bila značajnoj veća od one koju trenutno plaća Moskvi za nabavku gasa.
Procenjuje se da bi cena azerbejdžanskog gasa bila veća za oko 20 do 25 odsto od trenutne cene ruskog,. Ako pak ne bi bilo moguće da sve potrebne količine koje prolaze kroz interkonekciju sa Bugarskom dobijamo od Azerbejdžana ostatak bi mogli da obezbedimo iz tečnog prirodnog gasa koji bi stizao iz pravca Grčke. Na taj način bi mogli da računamo na američki, katarski i alžirski tečni prirodni gas koji bi bio skuplji i do 50 odsto. Ukoliko bi se snabdevali i iz velikog gasnog čvorišta u Austriji, skladišta Baumgarten, cena bi bila najmanje 20 odsto veća od postojeće.
"Izvodljivo ali i skuplje"
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović za NIN kaže da u tehničkom pogledu jeste izvodljivo da Srbija, sa više strana, obezbedi dovoljne količine „plavog energenta“ kojim bi se zamenio ruski, ali da je za tako nešto potrebno dodatno angažovanje na obezbeđivanju potrebne logistike.
"Kada se računica stavi na papir dolazi se do toga da bi takva operacija bila ostvariva. Što istovremeno ne znači da bi je bilo lako izvesti. U skladištima u Banatskom Dvoru i Mađarskoj imamo oko 540 miliona kubika gasa. Interkonekcijom koja nas povezuje sa Bugarskom maksimalno možemo obezbediti 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana i sa terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropulosu. To bi značilo da je potrebno još oko 400 do 600 miliona kubnih metara da bi se podmirili potrebe privrede i domaćinstava u našoj zemlji. Njih bi mogli da obezbedimo iz skladišta koje drže trgovci gasa u Austriji i sa berze u Holandiji", objašnjava naš sagovornik.
Ali, on ističe da bi u praksi bio problem da se u kratkom roku obezbede veće količine gasa od drugih dobavljača.
"Dakle, potrebno je da Azerbejdžan pozitivno odgovori na naš zahtev da poveća količine. Čak i da taj odgovor bude u našu korist to nije dovoljno samo po sebi. Potrebno je da obezbedimo i dovoljne kapacitete cevovoda kojima se taj gas doprema do Bugarske. Treba istaći da mi nismo jedini koji kupuju gas od Azerbejdžana. Naprotiv, mnogi se trude da nabave što veće količine i unapred zakupljuju kapacitete gasovoda “, naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, nema dileme nema da bi tako kupljen gas bio značajno skuplji. Gavrilović kaže da je ipak izvodljivo nabaviti dovoljne količine gasa u narednoj godini kupujući ga od drugih dobavljača i ukoliko se koristi onaj iz skladišta.
"Nužno je i osmisliti strategija šta i kako dalje jer ćemo u takvoj situaciji morati da tražimo trajnu alternativu ruskom gasu i u tom procesu improvizacija nije nešto što može da dovede do očekivanog cilja“, navodi Gavrilović.
"Bez ruskog gasa bili bi u problemu"
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić pak smatra da realne alternative za ruski gas nema i naglašava da bi naša zemlja bila u problemu ako se dogovor sa Moskvom ne postigne.
"Azerbejdžan nema mogućnost da obezbedi dovoljne količine gasa za potrebe Srbije. Naime, najveće količine gasa sa kojim raspolaže u ovom trenutku su već rezervisane za potrebe potrošača, u prvom redu onih u Italiji. U takvoj situaciji teško je poverovati da bi mogle da se opredele značajnije dodatne količine koje bi se plasirale ka Srbiji. Neki govore o tečnom prirodnom gasu iz Aleksandropolisa. Međutim, i u tom slučaju je reč o količinama koje su rezervisane za potrebe potrošača širom Evropi. Ugvoor sa Moskvom je za nas najbolje rešenje s obzirom na to da nam je i u narednim godinama ruski gas neophodan“, objašnjava naš sagovornik.
Podsećanja radi, Srbija je svoj poslednji ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom potpisala 2022. i on je bio oročen na tri godine. Stoga se očekivalo da će novi sporazum biti usaglašen do kraja maja ove, međutim umesto toga, važenje starog je produženo do kraja septembra. Aneks koji je to omogućio stupio je na snagu 1. juna, a njime je bilo predviđeno da potrošači u našoj zemlji mogu da računaju na 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno. Tada je dogovorena cena od 290 evra za 1.000 kubnih metara, 20 odsto niža od berzanske koja je u stručnoj javnosti okarakterisana kao veoma povoljna za srpsku stranu. Očekivalo se da će do kraja septembra Srbijagas i Gasprom postići novi sporazum o višegodišnjem snabdevanju “plavim energentom” međutim umesto toga po drugi put je produžena važnost aktuelnog i to samo do Nove godine.
Glas javnosti /N09S
SKINI APLIKACIJU
