Šta su deca na fizičkom mogla pre 40 godina, a današnja ne mogu?
Autor: Glas javnosti
Odnos između nastavnika i učenika je ranije bio drugačiji
Predškolci koji se spremaju za polazak u osnovnu školu prolaze redovan sistematski pregled. Iz godine u godinu lekari se žale da se suočavaju sa problemima kod mališana koji ranijih godina nisu bili uočljivi. Pored redovnih problema sa ravnim tabanima, krivom kičmom i vidom, lekare šokiraju još tri: problemi sa govorom, gojaznost dece i pojava celulita. Sa druge strane i učitelji i nastavnici bivaju zatečeni onim što zatiču kod učenika kada uđu u fiskulturne sale.
Fizičko vaspitanje nekada je bilo najomiljeniji predmet školaraca, a danas mnogi od njih ne bi mogli da urade ni pola onih vežbi koje su na času fizičkog radili njihovi roditelji pre 30, 40 godina.
Za čuvenu kombinaciju "crni šorts, bela majica, čiste patike" - neizostavne odevne predmete bez kojih školarci nekada nisu mogli ni da priđu sali za fizičko vaspitanje, danas zna tek poneko dete. A fizičko, koje je ranijih godina bilo jedan od važnijih i omiljenijih predmeta, današnji školarci, reklo bi se, odrađuju ili traže najrazličitije razloge da ih izbegnu.
Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, jurke, žmurke... Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu.
Deca ne umeju da se popnu na drvo, uhvate loptu...
Foto: pixabay
- Mislim da danas preko 80 posto učenika četvrtog razreda, a o tome postoje i istraživanja, ne može da se popne na drvo. U srednjoj školi ima učenika koji ne znaju da urade kolut napred ili kolut nazad. Imamo problem i kod učenica da ne umeju da uhvate loptu. Bacanje i hvatanje lopte se rade u predškolskom i u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a mi nažalost imamo decu koja se plaše lopte, ne umeju da bace loptu kako treba, ne mogu da pogode cilj, banderu, drvo, neku metu - izjavio je ranije za "Blic" dr Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.
Kako dodaje, mnogo toga deca danas ne mogu, a kada se pogledaju njihove sposobnosti kao što su trčanje i plivanje, mnogo manje mogu da pretrče nego što su mogli učenici ranije.
- Tragedija je da se manje od 15 odsto dece bavi sportom u Srbiji, a onih 85 se samo sistemski sreće sa vežbanjem na časovima fizičkog - ukazuje.
Odnos prema fizičkom vaspitanju je drugačiji, obrazovnih politika i samog društva. Drugačija su deca danas i drugačiji je napredak tehnologije. Deca se danas sve manje igraju napolju, sve više koriste društvene mreže i mobilne telefone, tako da samim tim njihove sposobnosti su lošije nego što su bile kod učenika pre 30, 40 godina, smatra dr Marković.
I nastavnici su nekada bili drugačiji
- Nastavnici su takođe bili drugačiji, društvo je više ulagalo u fizičko vaspitanje, jer je ono bilo neophodno u ono doba socijalizma, jer je bilo povezano i sa vojskom, policijom i sa odbrambenom sposobnošću našeg naroda - priča.
Odnos između nastavnika i učenika je ranije takođe bio drugačiji. Kako objašnjava, nastavnici su nekada imali mnogo veću slobodu u samom odnosu prema učenicima.
- Danas mnogi nastavnici izbegavaju da rade sa decom gimnastiku i recimo preskok preko kozlića zato što on iziskuje i fizički kontakt sa učenikom ili učenicom, i to može da se protumači na različite načine - kazao je.
Upravo je o tome nedavno govorio i Miloš Ademović, diplomirani nutricionista i sportski trener koji je neko vreme radio i kao profesor fizičke kulture na zameni u jednoj osnovnoj školi. Kako je ispričao, dobio je spisak od direktorke čijoj deci smem da asistira dok preskaču kozlić, a čijoj ne, jer tu ima fizičkog kontakta.
Međutim, otkrio nam je da je Savez, u saradnji sa Ministarstvom izradio pravilnik o bezbednoj realizaciji nastave fizičkog vaspitanja koji je trebalo da se implementira prošle godine, te da će njime pokušati da vrate gimnastiku i fizički kontakt kojim će nastavniku biti omogućeno da jednostavno nauči dete da preskoči kozlić, uradi kolut napred, nazad i slično.
- Uz dobrog nastavnika mogu i današnja deca to da nauče, ali problem je što smo ranije imali nastavnike i u nižim razredima, pa su deca te predvežbe za preskok, neke složenije motoričke elemente mogla da savladaju u nižim razredima, kada i jesu ti senzitivni periodi razvoja kod dece i kada se kod njih razvijaju motoričke sposobnosti, a uticaj vežbe na njihov razvitak je veliki - smatra on.
Foto: pixabay
Postoji još jedan problem, a to je kako kaže što sada fizičko vaspitanje nižim razredima ne drže nastavnici fizičkog.
- Fizičko osnovcima drže učitelji koji, neki manje, neki više, vežbe uspešno rade sa decom. Zato sva struka nalaže, a i Evropska unija ide ka tome, da nastavnici fizičkog vaspitanja već od vrtića počnu da rade sa decom - rekao je dr Marković.
Sadašnja uloga nastavnika je da bude motivator
- Što se same strukture časa tiče ona je ostala ista, ali nastavnik sada prvenstveno treba da bude motivator, neko ko će podsticati decu na vežbanje, jer deca se sve manje kreću i ne vežbaju - ukazuje.
Često možemo da čujemo odrasle kako komentarišu da su deca ranije jedva čekala fizičko i da trče za loptom, a sad ih i to "smara".
"Pustite decu da skaču i padaju"
- Odrastanje uz savremene tehnologije doprinelo je dosta tome da se deca ne igraju više. Tereni su ranije bili puni, sada su nam nažalost sportski tereni po parkovima poluprazni. Tu ima krivice i roditelja, jer oni čuvaju decu pod staklenim zvonom: "nemoj da trčiš, oznojićeš se, pašćeš, nemoj da skačeš, povredićeš se"... Ne shvataju da jedan skok utiče neverovatno na razvoj kostiju i povećanje gustine kostiju. Sutra će to dete biti stariji čovek pa će imati problema - objašnjava.
Skokovi, padovi, sve je to sastavni deo odrastanja, i ne treba da decu štitimo od toga, već kako savetuje, treba da stvorimo bezbedno okruženje, ali treba i da ih pustimo da se okreću, da skaču, padaju. Kako kaže: "ništa im neće biti".
Dodaje i da je Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta podneo inicijativu Privrednoj komori Srbije da povede računa tokom uvođenja takozvanog dualnog obrazovanja i da se posebna pažnja posveti fizičkom vaspitanju.
Deca se upropašćavaju u teretani
Takođe, kao još jedan od problema, a i grešaka koje čine roditelji jeste to što iz raznih razloga oslobađaju decu fizičkog vaspitanja.
- Ne shvataju da je to zločin prema tom detetu. Taj isti srednjoškolac koji ne vežba, će onda posle godinu, dve plaćati neke fitnes centre i ko zna ko će raditi sa njima. Deca se upropašćavaju u teretani i na nekim treninzima, pucaju im leđa, ukrštaju im se ligamenti, to ranije nije bilo moguće - priča dr Miroslav Marković
Da je veliki problem oslobađanje od fizičkog smatra i profesor fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đorđe Natošević" iz Novog Sada, Branislav Tešić.
- Ja nemam moć da nikoga primoram da radi fizičko. Roditelji odu kod lekara i traže da decu oslobode fizičkog - rekao je ranije za Blic prof. Tešić.
Penjanje uz konopac i patkast hod
Ovaj profesor svoje učenike jednom prilikom stavio je na zanimljiv, ali i jednostavan test - penjanje uz konopac. Tom prilikom shvatio je da je situacija alarmantna, budući da je samo nekolicina dece mogla da uradi ovu vežbu.
- U moje vreme u čitavoj generaciji dvoje-troje učenika nije moglo da se popne uz konopac. Sada imamo situaciju da od cele generacije od oko 110 učenika imamo samo dva dečaka koji to mogu da urade i to samo zato što van škole treniraju džudo. Niko drugi ne može. Kao što niko ne može da u usponu pređe preko razboja, što je pre bilo nezamislivo. Ne znaju ni na drvo da se popnu - priča prof. Tešić.
Nastavnici uočili deformitet nogu i kičmenog stuba
Vladimir Aničić, nastavnik fizičkog u OŠ "Slobodan Sekulić" iz Užica jednom prilikom za "Blic" je izjavio da su najčešće anomalije u pogledu fizičke sposobnosti dece deformiteti nogu i kičmenog stuba. U jednom razredu od 22-23 učenika, njih šest ili sedam ima značajne deformitete.
- Od petog do sedmog razreda đaci ne izbegavaju fizičko, već u osmom i tome su sklone uglavnom devojčice. U našoj školi nije veliki procenat takvih, ali znam da u nekim drugim jeste. Određeni broj devojčica ne radi fizičko da se ne bi znojile, a izgovori su od mesečnog ciklusa, o kome naravno vodimo računa, do priče "boli me glava". Dosta pričam sa devojčicama, objašnjavam im da je zbog njihovog zdravlja bitno da zategnu stomak i leđa. Učim ih da pravilno idu, manekenskom hodu i okretu. Nose duboke patike i patkasto koračaju -ispričao je nastavnik Aničić.
A da bi išle kao dame, noga mora ići ispred noge.
- Hod vežbamo po liniji ili niskoj gredi. Ne moraju da nauče salto na gredi, ali mogu da pokušaju da naprave vagu ili urade okret za 180 ili 360 stepeni - dodaje ovaj užički nastavnik.
Kad vide kozlić izbezume se
Jasna Đukić, nastavnica fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi "Đura Jakšić" iz Kaća za "Blic" je jednom prilikom izjavila da se deca izbezume kada vide kozlić.
- Neka deca se prvi put u životu u šestom ili sedmom razredu susreću sa gimnastikom, odnosno preskakanjem kozlića. Izbezumljeni su, jer ne znaju kako da ga preskoče. Susrećem se i sa situacijom da devojčice u sedmom i osmom razredu izbegavaju fizičko i na tim časovima sede. Mnoge od njih traže da budu i oslobođene, a lekari im izlaze u susret - pojašnjava ona.
Glas javnosti /E01S
SKINI APLIKACIJU
