STRAŠNO! "Novorođenče u leskovačkoj bolnici osam dana pod temperaturom, sa sepsom poslato u Niš, molimo Boga da nije prekasno!"

"Mi nemoćni, a oni zli, prodani i bezobrazni. Bezdušni, bez imalo empatije, bez osećaja i bez trunke odgovornosti prema svojoj profesiji i prema tim najranjivijim bićima koja su im prepuštena na milost i nemilost" - navodi se u potresnom pismu čitateljke o postupanju osoblja Ginekologije i akušerstva leskovačke bolnice.

Redakciji Jugmedie javila se žena iz Leskovca dan posle teksta u kome je Jugmedia istraživala navode roditelja i njihovih rođaka da novorođene bebe dobijaju visoku temperaturu, ali i sepsu, kao posledicu, te da se prebacuju u UKC Niš. Nadležni iz obe bolnice Leskovac i iz niške klinike su demantovali te navode.

Pismo tetke bebe prenosimo u celini:

„Iako sam mnogo puta želela i imala toliko razloga da vam pišem po raznim osnovama, pre svega za obrazovanje, za torture koje je moje dete doživljavalo u svojoj osnovnoj školi, kako su se  ponašali,i kako se i danas ponasaju svi oni koji u takvim ustanovama treba da služe za primer i koji treba da im budu uzor i podrška, odustajala sam zbog svojih moralnih načela koja su na kraju uvek pobeđivala i zbog svog uverenja da si ono sto nosiš u svom srcu,svojoj duši i glavi. I da je svaki odnos prema nekome rezultat njegove sopstvene nesreće ili sreće koju nosi u sebi.

"Bebe su najugroženije": Pedijatar o epidemiji gripa, veoma čudni simptomi

Međutim, već dovoljno potresena, preneražena, i u ogromnom strahu poslednjih osam dana, vaša vest od pre pola sata, a u vezi sa odeljenjem Ginekologije i akušerstva Leskovačke bolnice, me je dodatno uznemirila i učinila da evo već toliko ne mogu da se smirim, i mislim da neću jos dugo! Uz dužno poštovanje vama, kao neko ko prati vaš rad dugi niz godina, smatram da je nedopustivo objaviti tekst prepun laži!! Takodje se pitam, zar je moguće da ne postoji ni trunka savesti, a o hrabrosti da ne pričam, da neko ko se smatra rukovodiocem jedne zdravstvene ustanove, da izjavu i kaže totalnu neistinu, od reči do reči.

Naše dete se rodilo pre osam dana, dete moje sestre. Još prve noći je dete dobilo temperaturu! Da, temperaturu za koju u vašem članku kažu da je nijedno dete nije imalo. Na svu našu nesreću, dete nije imalo jedan dan temperaturu, već neprekidno svih osam dana. Uz mnogo drugih loših pratećih pojava o kojima mi je veoma teško da govorim, i kojima i nije mesto u ovom tekstu, dete je juče poslato sa sepsom u klinički centar u Nišu.

A tamo, šok za šokom. Kao prvu obeshrabrujuću informaciju koju smo primili od niških lekara, bila je bolna činjenica koja je svima nama bila jasna, ali u takvim situacijama ubeđuješ sebe da treba da veruješ lekarima, a to je da je dete iz Leskovačke bolnice stiglo u katastrofalnom stanju. Dehidrirano, sa lošom bojom kože kao i tonusom, sa dijagnozom sepse… Ima li potrebe da pišem dalje, može li strašnije? Da, može. I sa potencijalom opasnošću da dete ima zapaljenje mozga.

Natalitet u Srbiji opada! U 2024. manje živorođenih beba za 0,8 odsto i više umrlih za 1,0 odsto

Naš svet je za tren utihnuo! Naša velika, složna i uvek brižna porodica se za tren raspala. Mi nemoćni, a oni zli, prodani i bezobrazni. Bezdušni, bez imalo empatije, bez osećaja i bez trunke odgovornosti prema svojoj profesiji i prema tim najranjivijim bićima koja su im prepuštena na milost i nemilost. Prema ženama koje tamo leže u bolovima, sa pomešanim emocijama, sa uzburkanim hormonima a prema kojima se, najblaže rečeno, ponašaju kao prema životinjama. Mada, smatram da se sada životinje bolje tretiraju nego ljudi! Ne znam da li su ih tako na fakultetima učili, u srednjim školama sa kojima obavljaju toliko odgovoran posao, ali znam da jedino što su izgleda poneli sa sobom od obrazovanja jeste bahatost, prostakluk, primtivizam i nehumano ponašanje! I za kraj, da napomenem, ima nas koji smo se, iz istih ovih razloga, jednom davno zarekli da tamo naša noga neće više kročiti i tako je i bilo. Pa, možda neko razmisli o tome zašto ima toliko dece koja su jedinci. Jednostavno, nečije dostojanstvo nema cenu!

Nama je ostalo da se uzdamo u Boga i da se molimo da naša lepotica nije prekasno stigla u Niš. A njima preostaje samo da do kraja svog života mole Boga da im se smiluje, i da im oprosti za sva nedela decenijama unazad, ako je to uopšte moguće!

U nadi da ćete moj tekst pročitati, i makar na taj način podeliti sa nama svu brigu, tugu i bol, ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam“ – navodi se u pismu čitateljke.
Glas javnosti/Jugmedia

SKINI APLIKACIJU