Sve više koristimo LED osvetljenje

Nekada se ulično osvetljenje sastojalo od gasnih lampi koje su zahtevale ručno paljenje.

Nekoliko stotina godina kasnije sve je postalo električno, a sada sve veći broj zemalja prelazi na LED rešenja za kućno, ali i ulično osvetljenje.

Sa jedne strane, ovo je štedljivija i dugovečnija varijanta. Međutim, nije sve baš toliko jednostavno i postoje ozbiljni negativni uticaji koji zabrinjavaju naučnike - prenosi nova.rs.

Prvo pitanje koje se postavilo kada su se pojavile prve LED sijalice za kućnu upotrebu bilo je da li su one stvarno toliko štedljive i dugovečnije od klasičnih sijalica. Mnogi su bili skeptični jer je cena bila drastično veća u poređenju sa tradicionalnim rešenjima. Međutim, malo pomalo sve više ljudi okretalo se LED rešenjima, pa sada malo ko nema makar jednu LED sijalicu u svom domaćinstvu.

LED jeste daleko štedljivije rešenje kada uporedimo ovakav vid sijalica sa klasičnim, i to za čak 75 odsto. Primera radi, LED sijalica od 11 vati uspeva da proizvede nivo osvetljenosti uporediv sa 50 vati klasične sijalice. Naravno, ne treba zaboraviti ni CFL sijalice kao takođe štedljivu alternativu, ali trenutni fokus je na LED sijalicama.

Šta je problem?

Problem sa LED osvetljenjem jeste tip svetlosti koju ove sijalice proizvode, a koja je specifičnog “širokog belog” spektra koje je manje prirodno u poređenju sa nekada aktuelnim rešenjima.

Naučnici su zabrinuti zbog nepovoljnog efekta koji ovakav vid osvetljenja može imati na prirodne ekosisteme, ali i na ljude koji žive u oblastima u kojima se koristi veliki procenat LED kućnog i uličnog osvetljenja.

Negativan uticaj na zdravlje ljudi

Američko medicinsko udruženje (AMA) je 2016. objavilo rad u kom tvrdi da LED tehnologija može imati negativni uticaj na zdravlje ljudi.

LED svetla emituju svetlost iz kratkotalasnog, visokoenergetskog plavog i ljubičastog kraja spektra vidljive svetlosti.

Ovaj svetlosni opseg kontroliše naš ciklus spavanja i ispravna ekspozicija je važna za održavanje našeg cirkadijalnog ritma. Zato ne čudi što se mnogi ljudi žale na svrab, crvenilo u očima i blage glavobolje nakon neprekidnog izlaganja LED svetlima.

Takozvanu „plavu svetlost“ LED sijalice emituju bez obzira na vrstu i toplinu, ali uvek je bolje izabrati topliju varijantu gde je emisija redukovana.

AMA kaže da doživotno izlaganje mrežnjače i sočiva plavom svetlu LED dioda može povećati rizik od katarakte i degeneracije makule povezane sa uzrastom. Studije takođe otkrivaju da svetlost koju emituju LED diode može izazvati promene na mrežnjači, ako postoji velika izloženost čak i u kratkom vremenskom periodu.

Nacionalna agencija za bezbednost hrane, životne sredine i zdravlja na radu u Francuskoj takođe tvrdi da plavo svetlo u LED osvetljenju koje se sve više koristi u našim domovima može oštetiti mrežnjaču oka i poremetiti naš biološki ritam i ritam spavanja.

To se odnosi i na LED ekrane, ali novi telefoni i monitori dolaze sa softverskim filterima koji redukuju količinu štetne plave svetlosti, poput „Night light“ opcije na Windowsu ili „Night Shift“ opcije na Ajfonima, ali i drugim uređajima.

L’Europe aussi offre de belles aurores boréales, du - au N. Au 1er plan #Berlin & derrière la Belgique se distingue comme toujours nettement pic.twitter.com/Hgef0Q4ikT

— Thomas Pesquet (@Thom_astro) May 9, 2017

 
U svrhe otkrivanja pokrivenosti ovakvom vrstom osvetljenja, naučnici su koristili foto materijal dobijen posredstvom Međunarodne svemirske stanice. Na fotografiji ispod vidi se jasna razlika u boji uličnog osvetljenja između Belgije koja koristi natrijumske sijalice niskog pritiska (narandžasta nijansa), zatim Holandije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva koje koriste natrijumske sijalice visokog pritiska (žućkasta nijansa) i Nemačke koja koristi fluorescentne sijalice (plavičasta nijansa).

Prema ovim fotografijama, prihvatanje LED ulične rasvete dešava se drugačijim tempom u različitim zemljama, a samim tim se istražuje i potencijalni negativni udar na prirodne ekosisteme u tim oblastima, pogotovo na insekte i slepe miševe. Ove promene u spektru boja i neprirodnom noćnom osvetljenju mogu dovesti do niza negativnih bioloških uticaja koji se još uvek istražuju, pa tako sami rezultati nisu konkluzivni.

Međutim, neki od trenutno prepoznatih su poremećaj biološkog ritma i sna, negativan uticaj na vid, ometanje astronomskih ispitivanja, supresija melatonina u telu, fototaksija, čudno ponašanje slepih miševa i drugi.