Teška priča majke iz Novog Pazara koja već 40 godina čeka nestalog jedinca (VIDEO)

Negde među brdima i starim kućama sela Trnava, nadomak Novog Pazara, živi nana Mejrem. Ima više od osamdeset godina. Njeno lice iscrtano je borama koje pamte ceo jedan život – i jednu tihu, večnu čežnju.

Svakog jutra, pre nego što skuva kafu, pre nego što pogleda kroz prozor ili dotakne prag ispred kuće, ona izgovori jedno te isto pitanje:

- Gde li je moj sin?

Četiri decenije su prošle otkako ga je poslednji put videla. Ni glasa, ni pisma. Samo tišina koja boli. U njenim očima gori nada – možda je živ, možda je negdje daleko, možda… možda ju je zaboravio.

– Možda je poginuo, možda me zaboravio, možda… ko zna gde je – govori Mejrem, glasom koji slama i najtvrđa srca dok priča sa jedinim posetiocem kog je imala duže vreme - Tamarom Misirlić, poznatom humanitarkom Vranja.

Kada je ugledala Tamaru, kako se vidi na snimku koji je objavljen na mrežama, nana Mejrem je učinila ono što bi svaka majka – zagrlila. Jako.

Ne zbog obične ljudske bliskosti, već kao da tim zagrljajem pokušava dozvati sina, da mu kaže: "Čekam te, još uvek."

– Evo me, nano, grli me koliko god ti srce želi – rekla joj je Tamara koja ju je posetila i donela pomoć da joj olakša usamljene dane u starosti.

I nana je grlila. Ćutala, ljubila, plakala, milovala.

Taj zagrljaj bio je vapaj jedne majke, bol koju nosi samo ona koja četrdeset godina čeka i sanja sve vreme svoje dete.

Na Tamarino pitanje da li ima neku želju sa suzama u očima rekla je:

- Imam, da vidim sina.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU