U Beogradu obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na datum kada su sovjetske trupe, 1945. oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji.

Savetnik i izaslanik predsednika Republike Milorad Veljović položio je juče u ime države venac na spomenik „Menora u plamenu” na Dunavskom keju u Beogradu, čime je počela ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Molitvu je pročitao vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel. Skupu su prisustvovali ministri u Vladi Srbije Marko Đurić i Nemanja Starović, predstavnici Narodne skupštine, grada Beograda i AP Vojvodine, ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan, kao i pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, predstavnici diplomatskog kora, organizacija koje neguju tradicije antifašizma i oslobodilačkih ratova, predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji...

Danas izbori za pet članova Visokog saveta sudstva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je ranije juče da se na ovaj dan sećamo ogromne patnje, ali i hrabrosti svih onih koji su zbog svog porekla brutalno ubijani u ime besmislenih ideala i surovih ciljeva. „Naša je najveća dužnost da budućim generacijama ostavimo svet bez mržnje, podela i sukoba, a posebno da se borimo protiv istorijskog revizionizma i distorzije Holokausta, kojima se negira jedna od najstrašnijih epoha u istoriji čovečanstva. Da se nikada ne ponovi!”, pozvao je Vučić.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na datum kada su sovjetske trupe, 1945. oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji

Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji.

Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju kojom je odlučeno da se 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Rezolucijom 60/7 iz 2005. članice OUN su pozvane na poštovanje žrtava Holokausta, a apelovano je i da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije Holokausta, kao ni širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić naglasio je da „čuvanjem sećanja preuzimamo odgovornost da osiguramo da se takvo zlo nikada više ne ponovi”.

Đurić je na društvenoj mreži „Iks” naveo da je Holokaust najveća katastrofa koja je zadesila moderno čovečanstvo i dodao da nas Međunarodni dan sećanja podseća da je neophodno negovanje snažne i trajne kulture sećanja. „Odali smo počast milionima jevrejskih i nejevrejskih muškaraca, žena i dece čije je živote uništio nacistički režim, zločin bez presedana koji je ostavio neizbrisiv ožiljak na ljudskoj istoriji”, rekao je Đurić.

Prema rečima Đurića, sećanje na žrtve Holokausta nije samo izraz poštovanja prema njima, već i moralna dužnost da se održi istorijska istina i zaštiti od iskrivljavanja i zaborava.

Takođe, ocenio je da Međunarodni dan sećanja na Holokaust jača našu budnost protiv antisemitizma, rasizma i svih oblika isključenosti, kao i da pojačava posvećenost zaštiti ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti. „Čuvanjem sećanja, preuzimamo odgovornost da osiguramo da se takvo zlo nikada više ne ponovi i da budućim generacijama prenesemo vrednosti koje jedine mogu sprečiti njegov povratak”, rekao je šef srpske diplomatije.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je juče da Holokaust nije bio samo zločin protiv jednog naroda, već potpuni slom vrednosti ljudskih prava i solidarnosti i podsetio da su diskriminacija, dehumanizacija i govor mržnje uvek prvi koraci ka nasilju.

Dan za glasanje u Narodnoj skupštini danas od deset sati

Antonijević, koji je takođe prisustvovao jučerašnjoj državnoj ceremoniji, rekao je da sa dubokim poštovanjem i odgovornošću čuvamo sećanje na milione ljudi koji su stradali zbog mržnje, isključivosti i ideologija koje su negirale osnovno ljudsko dostojanstvo, navodi se u saopštenju. „U savremenom društvu, nažalost, svedočimo ponovnom jačanju antisemitizma, ali i drugih oblika netrpeljivosti, koji se često šire kroz javni govor, medije i digitalne platforme. Relativizacija zločina, negiranje Holokausta ili njegovo umanjivanje predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratskim vrednostima i kulturi sećanja. Posebno zabrinjava činjenica da je sve manje preživelih koji mogu lično da svedoče o strahotama koje su preživeli, čime se odgovornost prenosi na institucije i obrazovni sistem.

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević položio je venac na spomenik „Menora u plamenu” i izjavio da se sećamo Jevreja, ali podjednako i Srba i Roma koji su stradali u nacističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata.

Naglasio je da su Beograd i Srbija položili velike žrtve u odbrani vrednosti na kojima danas počiva čitava Evropa i da dosledno neguju kulturu sećanja, podsetivši da je 2014. godine skupština grada donela odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. On je istakao važnost kulture sećanja, jer je, kako je rekao, istorija uvek tu da svojim lekcijama, posebno o Holokaustu, opomene čitavo čovečanstvo da više nikada ne ponovi greške iz prošlosti.

Glas Javnosti/ T01S

SKINI APLIKACIJU