U kojoj meri dijaspora kupuje stanove u Srbiji?
Autor: Glas javnosti
Najveća potražnja od kupaca iz dijaspore aktuelna je tokom leta i novogodišnjih praznika
U ukupnoj kupovini stanova učešće srpske dijaspore kreće se i do 30 odsto. To pokazuju podaci agencija za nekretnine u Srbiji.
Većina kupuje stanove tokom odmora u Srbiji i to kao investiciju, a deo njih za život zbog toga što planira da se u nekom trenutku vrati u Srbiju.
Takođe, ima i onih koji tokom boravka u Srbiji na odmoru žele da provedu vreme u novom stanu ili kući, posebno ako je reč o porodicama koje imaju više članova, odnosno generacija pa je potrebno i više prostora.
Takav trend vlada već nekoliko godina. Ipak, trendovi koje beleže neke od agencija ove godine je nešto drugačiji, a to je blagi pad tražnje stanova od gastarbajtera.
City Expert: Dijaspora manje kupovala ove godine
„Ove godine, beležimo pad kupaca nekretnina kada je dijaspora u pitanju od oko 15% u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Miloš Mitić iz agencije City Expert.
Navodi da je uzrok pada interesovanja zbog opšte ekonomske situacije u svetu, a koja nije zaobišla ni države u kojima žive naši ljudi.
To nije jedini razlog. Oni koji žive i rade u nekoj od inostranih zemalja sve češće odlučuju za kupovinu nekretnine u Crnoj Gori, kao i Grčkoj, kaže Mitić.
Čak i na daljim destinacijama kao što je Dubai zbog dobrog povrata na investiciju, jednostavnog procesa kupovine i malih poreza, dodaje.
Dijaspora u proseku čini oko 10 posto kupaca od ukupne potražnje na tržištu nekretnina u Srbiji.
„U pojedinim velikim investicionim projektima u Beogradu, beležimo da udeo ovih kupaca stanova može biti i veći od 40 odsto. To su uglavnom Beograd na vodi, Airport garden, Soul 64, Novi Dorćol“, kaže Mitić.
Tradicionalno, najveća potražnja od kupaca iz dijaspore aktuelna je tokom leta i novogodišnjih praznika. Interesovanje iskazuju za stanove širom Srbije, od Novog Sada do Niša. Ipak, dominira Beograd, piše "Forbes".
Veliki kondominijumi i dalje privlače značajan broj, ali i centralne opštine u Beogradu, pokazuju podaci ove agencije.
Kupuju manje stanove
Prosečna cena kvadrata stanova u Beogradu koju traže kreće se od 3.000 do 3.500 evra. Najčešće traže manje stanove – do 50 kvadrata zbog njihove likvidnosti i brzine izdavanja, kaže Mitić.
Većina kupaca su naši ljudi iz Nemačke, Austrije i Francuske, ali i ima i kupaca koji žive u Americi, Australiji i skandinavskim zemljama.
To su uglavnom osobe prosečne starosti oko 40 godina, koje su radile u inostranstvu i akumulirale kapital za kupovinu jedne ili više nekretnina. Kupuju uglavnom za keš, kaže Mitić.
Zainteresovani uglavnom za novogradnju
Miodrag Gazibara, direktor konsultantske kuće Cordon procenjuje da 10 do 30% kupaca stanova iz novogradnje čini naša dijaspora.
„Ipak nismo primetili da je do sada neki projekat, većih razmera, toliko popularan kod dijaspore da je procenat prodaje prešao više od 30% prodatih stanova“, navodi.
Kako ističe, za sada ne primećuju pad intresovanja uprkos aktuelnim prilikama.
Što se tiče interesovanja, dijapora u odnosu na domaće kupce iz Srbije nemaju drugačijih interesovanja u pogledu kvadratura i tipa stanova i cena, osim što ipak u većoj meri preferiraju novogradnju.
„Postoje i kupci koji su vezani za određeni deo grada, pa će u tom delu grada i kupiti stan bez obzira na to da li se radi o novogradnji ili starogradnji“, kaže Gazibara. To su uglavnom Dorćol, Vračar, Senjak, i Dedinje, Novi Beograd.
Destinacije mimo Beograda
I Miloš Mitić kaže da su retki slučajevi da kupci iz inostranstva traže placeve ili kuće.
Ako se odluče za kuće, uglavnom su to novogradnje u okviru kondominijumskih naselja u okolini Beograda.
I agent za nekretnine Kaća Lazarević potvrđuje da veoma mali broj ljudi iz dijaspore kupuje vikencice i kuće, značajno manje nego stanove.
Uglavnom se rapituju za mesta u okolini Beograda, Fruškoj Gori, ali i Zlatiboru i Kopaoniku za koje bi platili između 50.000 i 70.000 evra.
Lazarević primećuje da sada sve više naših ljudi koji su na radu u inostranstvu kupuje nekretnine da ih izdaje.
Kaže da naši ljudi koji žive i rade u Kanadi, Americi, ali i Nemačkoj kupuju veće stanove. Obično su to površine između 80 i 100 kvadrata. Najviša cifra koju plate za stan je do 250.000, maksimalno 300.000 evra.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
