U planu nova gasna konekcija: Šta ona znači za Srbiju, a šta za Rumuniju?

Pojašnjava da BRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće, rumunske proizvodnje.

 

"Tim gasovodom se i izvozi rumunski gas", kaže Sterian.

 

Na važnost nove gasne konekcije Srbije sa Rumunijom ukazuje i energetski stručnjak iz Srbije Dragan Vlaisavljević.

 

"Jedan od potencijalnih izvora gasa koji će biti vrlo važan su nova gasna postrojenja u Crnom moru, s kojim će Rumunija raspolagati u narednoj deceniji", rekao je Vlaisavljević za RSE.

 

Prema Memorandum potpisanom u Kladovu, gasovod će biti dvosmerni, tako da će gas moći da se transportuje ka obe zemlje.

 

Projektovani kapacitet, kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, biće "najmanje 1,6 miliona kubnih metara gasa", a deonica gasovoda na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027. godine.

 

Kako je za RSE naveo direktor rumunske kompanije Transgaz Ion Sterian, procenjena vrednost deonice kroz Rumuniju je oko 80-85 miliona evra.

 

"Nakon sastanka sa direktorom Srbijagasa, ažurirćemo sve cene i onda ćemo imati tačnu vrednost projekta", rekao je Sterian.

 

Srbijagas, koji će rukovoditi izgradnjom deonice gasovoda u Srbiji, nije do zaključenja teksta odgovorio na upit RSE koliko će koštati ta deonica gasovoda i na koji način će se finansirati.

 

 

Osim smanjenja sopstvene zavisnosti od ruskog gasa, Srbija novim povezivanjem postaje važna tranzitna zemlja za transport gasa do centralne Evrope.

 

"Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju", izjavila je ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

 

Energetski stručnjak Dragan Vlaisavljević kaže za RSE da je važan faktor i to što će gasovod omogućiti da "i u jednom i u drugom smeru bude isporuka gasa kada bude trebalo i jednom i drugom tržištu".

 

"Vrlo verovatno, mnogo veća potreba će biti za Srbiju", ocenjuje on.

 

Kada Rumunija završi izgradnju gasnog postrojenja u Crnom moru, gasna konekcija Srbije sa tom zemljom osiguraće, prema njegovom mišljenju, "bezbedno i sigurno snabdevanje gasa za potrebe privrede i stanovništva" u Srbiji.

 

 

Za razliku od Srbije koja iz domaće proizvodnje podmiruje manje od 13 odsto potreba za gasom, Rumunija proizvodi više gasa nego što joj je potrebno.

 

Srbija je jedina susedna država sa kojom Rumunija još nema gasnu vezu i ona je novo izvozno tržište za rumunski gas, kaže za RSE Eugenija Gušilov, osnivačica Rumunskog energetskog centra (ROEC), think-thanka iz Bukurešta.

 

"Rumunija želi da diverzifikuje svoja potencijalna izvozna tržišta za višak prirodnog gasa koji će eksploatisati i proizvoditi iz Crnog mora od 2027. Rumunija prvenstveno razmišlja o tome gde bi mogla da isporuči ili izveze gas bliže kući", ocenjuje Gušilov.

Prema podacima Transgaza, Rumunija u ovom trenutku proizvodi skoro dva puta više gasa u odnosu na potrebe. Razliku uglavnom čuva za potrošnju u zimskim mesecima, dok dnevno za izvoz ostane milion do dva kubnih metara gasa.

 

To će se, kako je za RSE naveo direktor Transgaza Ion Sterian, promeniti kada Rumunija počne da eksploatiše gas iz Crnog mora. Tada će se, prema njegovim rečima, količina domaćeg gasa značajno povećati, samim tim i mogućnost izvoza, prenosi slobodnaevropa