Udruženje tužilaca Srbije diglo glas protiv izmena Zakona o tužilaštvu

Predlog izmena i dopuna ove regulative je upućen u proceduru bez sprovođenja javne rasprave, ukazali su oni.

Udruženje tužilaca Srbije ukazalo je da je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu pripremljen i upućen u proceduru bez sprovođenja javne rasprave a, koja se, po svojoj prirodi i značaju, podrazumeva prilikom donošenja i izmena sistemskih zakona.

"Takav pristup predstavlja ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina", saopštili su iz UTS-a.

Oni kažu da nisu saglasni se Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, jer umesto da dalje razvija i učvršćuje dostignute standarde, Predlog zakona poništava pozitivne efekte dosadašnjeg reformskog procesa, kao i suštinu ustavnih izmena u delu koji se odnosi na pravosuđe, usvojenih sa ciljem jačanja samostalnosti i nezavisnosti javnotužilačke organizacije, navode.

Građani poslali preko 825.000 prijava za upis bespravnih objekata

„Predloženim rešenjima relativizuju se reformska načela koja su, iako uz brojne izazove, predstavljala značajan pomak ka unapređenju samostalnosti tužilaca i njihove emancipacije od nedozvoljenih spoljnih i unutrašnjih uticaja. Posebno ukazujemo na to da se predloženim izmenama:

1. Slabi Visoki savet tužilaštva, kao garant tužilačke samostalnosti, na dva načina:
- Tako što se ukida komisija VST za odlučivanje o prigovoru na obavezno uputstvo, supstituciju i devoluciju i nadležnosti komisije se stavljaju u nadležnost takozvanog organa, s tim što je taj „organ“ zapravo neposredno viši javni tužilac.
-Odlučivanje o prigovoru na godišnji raspored izuzima iz nadležnosti Saveta i daje u nadležnost neposredno višem glavnom javnom tužiocu. Predloženim izmenama proširuju se hijerarhijska ovlašćenja glavnih javnih tužilaca i Vrhovnog javnog tužioca sa jasnim efektom prebacivanja centra odlučivanja o ovim važnim pravnim pitanjima sa Saveta, kao garanta samostalnosti tužilaca, na glavne javne tužioce i Vrhovnog javnog tužioca.

2. Smanjuje se obim ustavom garantovane samostalnosti javnog tužilaštva tako što se ograničava da Vrhovni javni tužilac može da sprovodi međunarodnu saradnju samo uz prethodnu saglasnost Ministarstva pravde“, navode u saopštenju i dodaju:

3.Vraćaju se dva u reformi tužilaštva napuštena, a duboko problematična metoda upravljanja javnotužilačkim sistemom. – Prvi se tiče normalizovanja i podsticanja vf stanja, kao i podsticanja stvaranja zatvorenog kruga karijernih rukovodilaca tužilaštava, tako što se vršilac funkcije glavnog javnog tužioca može postaviti na tri godine i može biti ponovo postavljen. Takođe, odustaje se od ranijeg rešenja prema kojem glavni javni tužilac nije mogao biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca. – Drugi se tiče unapređenja kroz upućivanje koji je decenijama unazad predstavljao skoro jedini način karijernog kretanja, dovodeći do potpunog obesmišljavanja procesa izbora i unapređenja javnih tužilaca. Ova razarajuća praksa ima za cilj sistemsko suzbijanje funkcionalne autonomije nosilaca javnotužilačke funkcije i uspostavljanje odnosa kontrole koji prevazilazi legitimne okvire hijerarhije, stavljajući tužioce u položaj stalne uslovljenosti. 4. Lišava se nadležnosti kolegijum javnog tužilaštva, iako nadležnosti čije je ukidanje predloženo imaju isključivo konsultativni stručni karakter, čime se dodatno sužava prostor za stručno mišljenje i unutrašnji dijalog unutar tužilaštva“.

Niski vodostaji Dunava i Tise u Vojvodini, moguć plutajući led između Bezdana i Apatina

Oni ukazuju i na jednu predloženu izmenu koja je na prvi pogled pozitivna.

„Naime, predlog da se upućivanje izuzme iz nadležnosti Vrhovnog javnog tužioca i prenese u nadležnost VST predstavlja rešenje za koje se Udruženje zalagalo u toku ustavne i zakonske reforme. Ono nije prošlo test predlagača, zahvaljujući visokom stepenu institucionalne veštine i uticaja koji je Vrhovni javni tužilac iskazala u nastojanju da zadrži što veći obim svojih nadležnosti. Ipak, iako ne osporavamo ovu normativnu ideju, upozoravamo na opasnost od njene instrumentalizacije. Naime, činjenica da VST može biti „blokiran“ ne sme da posluži kao opravdanje za nerazumno smanjenje broja tužilaca u pojedinim javnim tužilaštvima, u meri koja dovodi u pitanje njihovo redovno i efikasno funkcionisanje, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ukoliko se predložene izmene usvoje u ovakvom obliku, one će predstavljati korak unazad i dodatno ugroziti poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva. Stoga, Udruženje tužilaca Srbije poziva zakonodavca da se vrati u okvire dobre domaće zakonodavne tradicije, koja je u oblasti pravosuđa, uprkos brojnim izazovima, izgrađivana kao vrednosno utemeljen i stručno inkluzivan proces, i da otvori sveobuhvatnu, stvarnu i sadržinsku javnu raspravu o potrebama i pravcima izmena zakona koji se odnose na javno tužilaštvo“, navode iz Udruženja tužilaca Srbije.

Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU