Usluge dadilja sve traženije, cene zavise od kvalifikacija

Prijava za upis dece u vrtiće uveliko je u toku. U Beogradu će ona trajati do 16. maja, a preliminarne rang-liste biće objavljenje 9. juna.

Kako su najavili zvaničnici grada, ove godine na raspolaganju će biti 15.000 slobodnih mesta u državnim vrtićima. Oni roditelji koji ne budu dobili mogućnost da svoje dete upišu u državni vrtić moći će to da učine u privatnom, uz subvencije grada koje ove godine iznose 33.000 dinara mesečno.

I dok u glavnom gradu situacija nije alarmantna, kako zbog velikog broj privatnih vrtića, tako i zbog iznosa subvencija koje uglavnom pokrivaju troškove boravka dece u vrtićima, u Novom Sadu je situacija potpuno drugačija jer su subvencije znatno niže i nedovoljne kako bi se pokrili ovi izdaci. Mesečni iznos za celodnevni boravak za mlađi uzrast – od šest meseci do tri godine – je 16.000 dinara, a za stariji 13.000 dinara.

Slika je i u drugim većim gradovima manje više slična jer mesta u državnim vrtićima nema, a ni broj privatnih ne može da zadovolji potrebe za upis svih mališana koji su ostali bez mesta u državnim.

Zbog toga je potražnja za dadiljama sve veća, a u onim porodicama koje nemaju dovoljno finansijskih sredstava, ni mogućnosti da dete povere bakama i dekama na čuvanje, sve češće se dešava da jedan od roditelja napusti posao jer kada se svi troškovi stave na papir računica pokazuje da je za ove troškove neophodna jedna cela plata.

Urednica portala Bebac Jelena Ćirić Nikolić u razgovoru za Biznis.rs ističe da je potražnja za dadiljama sve veća s obzirom na to da su i majke u poslednje vreme mnogo više radno aktivne nego pre desetak-dvadeset godina.

“S obzirom na to da majke moraju da se vrate na posao sa bebinih nepunih godinu dana, logično je da žele da odlože polazak u vrtić bar do godinu i po dana. Često se dešava da ne mogu da upišu dete u vrtić zbog nedostatka mesta i onda pokušavaju da nađu bebisiterku kako bi ovaj period prilagođavanja prošao što bezbolnije. Potražnja je najveća u velikim gradovima i dešava se da jedna bebisiterka čuva jedno ili dvoje dece iz šire porodice, pa se tako i troškovi dele”, ističe  sagovornica.

Prema njenim rečima, troškovi za usluge dadilja nisu zanemarljivi i evidentno je da su veći od nekog prosečnog posla u Srbiji, ali je i to, kako kaže, s razlogom jer je reč o vrlo odgovornom poslu.


pixabay

“Ono što je kod nas problematično je što ne postoji nikakva škola i licence koje dadilje imaju, kao ni registar koji bi bio dostupan roditeljima radi određene sigurnosti prilikom njihovog angažovanja. Postoje agencije koje se time bave, ali ne i zvaničan registar i spisak sa obučenim dadiljama i njihovim kvalifikacijama”, dodaje Ćirić Nikolić.

Kada je reč o subvencijama, naša sagovornica kaže da je ogroman problem jer ovaj novac dolazi iz lokalnog budžeta.

“To je rešenje lokalnog tipa, pa su tako beogradska deca i njihovi roditelji na neki način povlašćeni jer su na primer u Novom Sadu subvencije za vrtiće nešto više od 100 evra, a ukoliko imate dvoje dece i morate da ih upišete u privatni vrtić čija je cena oko 40.000 dinara mesečno po detetu evidentno je da jedna plata roditelja odlazi na te troškove. Što se tiče Beograda, tu je situacija mnogo bolja jer roditelji privatne vrtiće zbog većeg iznosa subvencija doplaćuju značajno manje nego u Novom Sadu. Da ne govorimo o drugim gradovima poput Valjeva i Čačka, gde takođe nema mesta u državnim vrtićima”, naglašava Ćirić Nikolić.

Ovaj problem, koji je prisutan u celoj Srbiji za našu sagovornicu zabrinjavajući je i sa ekonomskog aspekta.

“Ovo je naročito stresno za majke koje moraju da se vrate na posao. Kada ne mogu da nađu mesto u vrtiću, a ni da plate bebisiterku, one neretko napuštaju posao i ostaju kod kuće da čuvaju decu. Na taj način stvara se jedna ekonomska nesigurnost za celu porodicu, a samim tim i ekonomska zavisnost jednog partnera od drugog. Za socijalno odgovorno društvo koje proklamuje brigu o porodici nedostatak vrtića pokazuje da je to jedna čista floskula”, zaključuje urednica portala Bebac Jelena Ćirić Nikolić.

Čuvanje dece od 900 do 1.000 evra na mesečnom nivou

Tanja Vujanović osnivačica i predsednica Udruženja dadilja Srbije Vida, u razgovoru za naš portal ističe da ne postoje fiksne cene kada su usluge dadilja u pitanju. Sve ipak zavisi od njihovih kvalifikacija, a sve više dadilja dosta ulaže u edukaciju, što je za mnoge roditelje presudno.

“Ako je u pitanju angažovanje za čuvanje jednog deteta puno radno vreme od osam sati cena se kreće od 900 do 1.000 evra na mesečnom nivou. Ako je u pitanju čuvanje blizanaca ili više dece onda je cena za nekih 20 odsto viša. Roditelji su spremni da daju dobar iznos novca ako dadilja poseduje dodatne kvalifikacije i ako prošla određene edukacije, pa primera radi govori strane jezike, završila je kurs prve pomoći ili je prošla Montesori program. Upravo takve dadilje imaju i više cene”, ističe Vujanović.

Kada je reč o cenama za povremeno čuvanje dece, naša sagovornica kaže da se usluge dadilja plaćaju po satu i da one nisu fiksne.

“Zavisi da li je jedno, dvoje ili više dece u pitanju. Da li je reč o čuvanju preko dana, noću ili vikendom, kada je i skuplje. Može se reći da je okvirna cena 1.000 dinara po satu”, dodaje ona.

Vujanović kaže da danas kao dadilje rade uglavnom žene srednjih godina, sa završenom srednjom školom, a da zbog zahteva roditelja one dosta ulažu u edukaciju i sve manje pristaju da izlaze iz okvira svog posla.

“Postoji određen broj porodica koje zaista znaju šta dadilja treba da radi i šta spada u njen posao, a to je briga o deci, njihovom emocionalnom razvoju, higijeni.. Njen posao je da čuva dete, da se pobrine za njegovu ishranu, da ga prošeta, raskloni igračke.. Roditelji to često zloupotrebljavaju, pa očekuju od dadilja da budu pomoć u kući. To nije u opisu njihovog posla i one sve manje pristaju na takve zahteve”, zaključuje Tanja Vujanović osnivačica i predsednica Udruženja dadilja Srbije Vida


Glas javnosti /B08S

SKINI APLIKACIJU