Utovljene svinje već duže vreme jeftinije su u Evropi nego u Srbiji

Mali i srednji farmeri prave gubitke jer je cena žive vage tovljenika manja od troškova proizvodnje a domaća prasad je skupa

Cena „žive vage“ tovljenika svinja u Srbiji je duže od dva meseca niža od troškova proizvodnje, što malim i srednjim farmerima pravi gubitke iako ne odustaju od tova. Da se gubici ne bi gomilali, stočari traže dovolu za uvoz prasadi iz Danske, piše novosadski Dnevnik.

– Utovljene svinje već duže vreme jeftinije su u Evropi nego ovde, ali takve inotržišne prilike nisu navele domaće farmere da smanje troškove proizvodnje da bi se približili po ceni tovljenika stranim farmerima. Zato sada klaničari neće da kupuju naše tovljenike, pošto ih napolju plaćaju po malo nižim cemama, uvoze svinjetinu i ostvaruju profit, dok u mesarama cene nisu znatnije niže. Svinjsko meso je malo pojeftinilo od januara, ali su tovljenici jeftiniji od polovine decembra – kaže Bora Šuljmanac, proizvođač iz Laćarka.

Kao jedini izlaz za ovakve neprilike u domaćem svinjogojstvu Šuljmanac navodi dozvolu za uvoz prasadi iz Danske, gde su jeftiniji, kako bi domaći farmeri mogli biti konkurentni sa evropskim tržištem.

Ministarstvo poljoprivrede zabranilo je uvoz stoke zbog pojave zarazne virusne bolesti slinavke i šapa u Nemačkoj, a mi smo pre te zabrane kupovali prasad od 30 kilograma iz Danske za 8.000 i 9.000 dinara.
Sada kada je uvoz zabranjen, kilogram žive mere prasadi kod nas košta 450 dinara bez PDV-a i sa tom cenom nismo konkuretni na stranom tržištu.

Mogu da opstanu samo veliki
Zoran Matijević iz Industrije mesa Matijević, najvećeg proizvođača mesa i mesnih prerađevina u Srbiji, istakao je da sa sadašnjom cenom žive vage od 170 dinara bez PDV-a, odnosno 187 dinara sa porezom na dodatu vrednost mogu uklopiti samo farmeri koji imaju dobru genetiku svinja i zaokružen proces proizvodnje, dok ostali nemaju računa da se bave tovom.

Kazao je i da bi trebalo dozvoliti uvoz genetski modifikovane sojine sačmejer je ona nosilac proizvodnje u ishrani tovljenika. – Genetski modifikovana sojima sačma jeftinija je od prirodne a nije utvrđeno da je štetna za ljude. Osim toga, svinje iz Španije, odakle najviše stiže svinjetine na domaće trpeze, jedu genetski modifikovanu sojinu sačmu pa nema razloga da se ona ne koristi i u domaćem tovu.

Agroinfo.rs /B07S

SKINI APLIKACIJU