Velike vrućine mogu biti uzrok migrene: Neurolog objasnio sve
Autor: Glas javnosti
Neurolog sa VMA objasnio koje glavobolje su OPASNE i šta raditi
Dehidratacija, promena pritiska i vlažnosti, loš san zbog visokih temperatura, smanjen apetit i preskakanje obroka, jaka sunčeva svetlost, fizička aktivnost po vrućini, mogu biti okidači za migrenu. Stručnjaci upozoravaju da je važno pratiti kako se manifestuje glavobolja, a neurolog sa Vojno-medicinske akademije (VMA) dr Aleksandar Pantović u podcastu Zdravo sa Ivanom, nedavno je govorio koje stanje je ugrožavajuće i alarm za uzbunu.
- Većina glavobolja koje se javljaju su bezazlene. Više od 95 odsto glavobolja su zapravo benigne glavobolje. To što ih nazivamo benignim samo znači da one nisu po život opasne ali to ne znači da one nisu "onespobljavajuće". Kada osobu boli glava, ona ne može na adekvatan način da funkcioniše, objasnio je dr Pantović u podcastu Zdravo sa Ivanom.
Na pitanje da li se treba plašiti moždanog udara kada ga zaboli glava, ne možemo da kažemo da ne, ali retko kada moždani udar prati glavobolja.
- Naročito kada je ishemijski moždani udar, jer se on dešava u strukturama mozga koji nemaju nervne završetke. Krvareći moždani udar i oni ređi koji se dešavaju zbog krvarenja i raslojavanja, disekcije krvnog suda, oni mogu da budu praćeni jakon glavoboljom, zbog čega je i potrebno uraditi dijagnostiku što pre, objasnio je dr Pantović u podcastu Zdravo sa Ivanom.
Zbog čega se može javiti migrena
Dehidratacija
Stručnjaci upozoravaju da gubitak čak i male količine tečnosti može poremetiti funkcionisanje organizma, naročito kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.
Dehidratacija nastaje kada telo izgubi više tečnosti nego što unese. Osim žeđi, prvi simptomi uključuju umor, vrtoglavicu, suvu kožu i tamniji urin. U težim slučajevima može doći do konfuzije, ubrzanog rada srca, pa čak i kolapsa.
Kafa, alkohol i gazirani napici ne mogu zameniti vodu – naprotiv, mogu dodatno doprineti gubitku tečnosti
Preporučena dnevna količina vode za odraslu osobu iznosi oko dve litre, ali ta potreba raste sa fizičkom aktivnošću, izlaganjem suncu i konzumiranjem slane hrane. Posebnu pažnju treba obratiti na najmlađe, jer deca brže gube tečnost i teže prepoznaju simptome dehidratacije.
U letnjim mesecima, preporučuje se izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana (od 11 do 17 časova), nošenje lagane i svetle odeće, kao i unošenje voća i povrća bogatog vodom, poput lubenice, krastavaca i paradajza.
Nutricionisti savetuju da se u letnjem periodu ne preskaču obroci, već da se ishrana prilagodi – lagani, sveži i česti obroci sa dosta voća, povrća, integralnih žitarica i ribe mogu pomoći da se organizmu obezbedi sve što mu je potrebno, bez preteranog opterećenja.
Promena pritiska i vlažnosti
U letnjem periodu, česte su smene sunčanih i nestabilnih dana, što dovodi do naglih padova i porasta pritiska. Nizak atmosferski pritisak često je praćen visokom vlažnošću, što može pojačati osećaj sparine i izazvati tegobe poput glavobolje, umora i pospanosti. Istovremeno, visoka vlažnost smanjuje efikasnost hlađenja tela putem znojenja, zbog čega ljudi teže podnose visoke temperature.
Loš san zbog toplote
Visoke temperature, povećana vlažnost vazduha i duži dani donose mnogima teškoće kada je u pitanju kvalitetan san. Tokom letnjih meseci, sve više građana se žali na nesanicu, isprekidan san i jutarnji umor, i to ne bez razloga – leto zaista može negativno uticati na našu sposobnost da zaspimo i ostanemo u snu.
Smanjen apetit i preskakanje obroka
Stručnjaci objašnjavaju da vrućina usporava varenje i menja ritam funkcionisanja organizma. Kada je napolju toplo, telo prirodno pokušava da smanji unutrašnju temperaturu, zbog čega krv više cirkuliše kroz kožu, a manje kroz organe za varenje. Kao rezultat toga, želudac sporije "radi", pa osećaj gladi slabi.
Iako se smanjen apetit leti može činiti korisnim, posebno onima koji žele da izgube kilograme, preskakanje obroka nosi određene rizike. Dugotrajno unošenje nedovoljno kalorija i hranljivih materija može dovesti do pada energije, glavobolja, vrtoglavice, a kod osetljivijih osoba i do pada šećera u krvi. Kod dece i starijih osoba, to može izazvati i ozbiljnije zdravstvene komplikacije.
Leti se takođe smanjuje unos proteina i zdravih masti, jer su teža jela manje privlačna na vrućini. To može uticati na oporavak mišića, imunitet i opšte stanje organizma.
Jaka sunčeva svetlost
Letnji dani donose duže izlaganje suncu, više vremena na otvorenom i izraženiju sunčevu svetlost, ali i sve češće glavobolje među građanima. Intenzivna svetlost, posebno tokom najtoplijeg dela dana, može izazvati naprezanje očiju, poremećaj u lučenju hormona i proširenje krvnih sudova – sve faktore koji se dovode u vezu sa pojavom glavobolje. Osobe koje provode više vremena napolju bez zaštite, često prijavljuju pulsirajući bol u slepoočnicama ili zatiljku, koji se javlja već nakon kratke izloženosti direktnom suncu.
Fizička aktivnost po vrućini
Stručnjaci upozoravaju da je pravilna priprema i prilagođavanje intenziteta fizičke aktivnosti ključ za očuvanje zdravlja i izbegavanje toplotnih udara.
Vrućina smanjuje sposobnost tela da se efikasno hladi, što povećava rizik od dehidracije, iscrpljenosti, pa čak i toplotnog udara. Zato je važno birati prave termine za vežbanje.
Glas javnosti/T02S
SKINI APLIKACIJU
