Sahrani su prisustvovali pored porodice i brojni prijatelji i kolege koje su proveli radni vek uz jednog od najznačajnih urednika i novinara u našoj zemlji.
U kapeli na Novom groblju održano je opelo, a brojne ličnosti iz srpske javnosti su došli da izjave saučešće porodici.
Nakon toga povorka je krenula ka Aleji zaslužnih građana gde je Vesa Simonović sahranjen.
Među prvima na sahranu su pristigli bivši predsednik Srbije i lider SDS-a Boris Tadić, zatim predsednik Skupštine Ivica Dačić, kao i političari Nebojša Zelenović, Đorđe Vukadinović, Dragan Đilas, Zdravko Ponoš.
Među okupljenima je i advokat Božo Prelević, kao i političar i pisac Vuk Drašković. Tu su i karikaturisti Dušan Petričić i Marko Somborac, te reditelj Jagoš Marković i scenaristkinja Nataša Drakulić.
Na ispraćaj Veselinu Simonoviću došla je i legenda srpskog fudbala Dragan Džajić sa suprugom, kao i reditelj Darko Bajić i direktor Kolor pres grupe Robert Čoban.
Sahrani prisustvuje i pevačica Zoe Kida, glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović, doktori Dejan Žujović i Đorđe Bajec.
Ćerka Isidora: Nikada neću govoriti o tebi u prošlom vremenu
Ćerka Veselina Simonovića Isidora oprostila se od oca rečima:
- Prvi put sam se oprostila od tate u nedelju kad me je poljubio i rekao: "Uživaj, srećo tatina", drugi put kad sam klecala pored tvog beživotnog tela i tvoje esencije, a treći put danas... Obećavam ti, tata, da nikada neću o tebi govoriti u prošlom vremenu - kazala je ona.
Vasović: Nedostajaće Srbiji koja je u njemu videla svetionik
Novinar Milenko Vasović, Vesin prijatelj i dugogodišnji saradnik, oprostio se od njega govorom:
- Sve nas je danas okupio naš Vesa da ga ispratimo onako kako dolikuje i kako je zaslužio. Ako nas gleda verovatno mu je drago što nas je ovoliko, jer kao da čitav život ništa drugo i nije radio, nego samo okupljao ljude oko sebe. Kao da mu je to bilo prvo, a da se sve ostalo podrazumevalo.
I šta god da vam pričam o tome šta je i kakav je Vesa bio, sve je to bledo i nedovoljno u odnosu na ovo mnoštvo, na sliku koja sve govori.
Draga majko, draga Ljiljo i deco, vama je najteže, ali kao i svi ljudi od velikog formata, vaš Vesko nije pripadao samo vama, on je bio podjednako i naš. Zato je i nama takođe teško što nas je zauvek napustio. Budite ponosne na njega, kao što se i on ponosio vama, imate mnogo razloga za to.
Poznavati Veselina Simonovića bilo je zadovoljstvo, raditi sa njim izazov, a pratiti ga u svemu bila je nemoguća misija. Jer, Vesa je živeo više života, jedan novinarski svima dostupan, drugi boemski i treći avanturistički samo za svoju dušu.
Blistavu novinarsku karijeru počeo je u ondašnjoj Borbi, nastavio kao dopisnik iz Slovenije, a zatim kao jedan od urednika doprineo njenom vaskrsenju. Onda su se ređali, Vreme, Blic, na kratko NIN i na kraju Nova - portal i novine koje je podigao od temelja.
O Vesinoj uredničkoj karijeri moglo bi si danima pričati, međutim dovoljno je reći da je pod njegovom rukom ondašnji Blic izrastao u najtiražnije, najuticajnije i najbolje novine na ovim prostorima. Srpsko novinarstvo u nedelju je izgubili onoga koji je bio orjentir, onoga oko koga smo se okupljali, mi - koji smo u taj svet ušli čista srca i sa viškom ideala. Mnogi se danas ne bi ni bavili ovim poslom da nije bilo Vese.
Jedne je podučio, druge usmeravao, a za treće stvarao uslove u kojima su mogli da pišu slobodno, čuvajući profesiju i lično dostojanstvo. Dug je spisak onih kojima je pomogao, nekima je pružio mogućnost da rade, drugima da objave ono što niko neće, trećima da izvuku živu glavu. Lično je bio skroman, držao se reči i dogovora. Nije robovao klišeima i nije se klanjao pred „veličinama“. Njegovo merilo bile su činjenice i sloboda – iznad svega, piše Blic.