Zašto je većinu ljudi sramota da se obrate psihijatru ili psihologu za pomoć?

Zašto mnogi smatraju da je “glupo” obratiti se psihijatru?

Uprkos sve većoj osvešćenosti o mentalnom zdravlju, mnogi i dalje osećaju sram, nelagodu ili čak poniženje pri samoj pomisli da potraže pomoć psihijatra. Zašto je to tako? Zašto je, čak i danas, u 21. veku, glupo obratiti se stručnjaku za duševno zdravlje, dok niko ne vidi problem kada idemo kod zubara, kardiologa ili ortopeda?

Ova pojava ima korene duboko u kulturološkim normama, nerazumevanju pojma „psihijatrija“ i ukorenjenim društvenim predrasudama.

Zašto mnogi smatraju da je “glupo” obratiti se psihijatru?

1. Duboko ukorenjena stigma u društvu

U Srbiji stigma prema mentalnom zdravlju i dalje je snažna. Preko 80 % ispitanika sa dijagnozom depression ili schizofrenije prijavilo je bar blagu internu stigmu . Socijalni pritisak da “ne izgledaš slabo” sprečava mnoge da potraže pomoć i kad im je najpotrebnija.

2. Statistički odjek mentalnih tegoba

• Pre pandemije, oko 15 % odraslih u Srbiji imalo je simptome depresije, a 7,2 % simptome anksioznosti; 1,6 % imalo je visok rizik od suicida

• Tokom pandemije, broj osoba s dijagnozom značajno je porastao – približno “jedan od šest građana ispunjava kriterijume za neki mentalni poremećaj”

• I kod mladih problemi su zaoštreni: 20,4 % učenika u Srbiji ima simptomatski psihijatrijski poremećaj, a 9 % učenika iskazalo je suicidalne misli

Ovi statistički pokazatelji pokazuju da mentalni problemi nisu retka pojava – a upravo tu stid neprekidno sputava mnoge da reaguju na vreme.

Troje dece iz hraniteljskih porodica konačno vraćeno ocu: NIJE IH VIDEO PET GODINA!

3. Nerazumevanje tretmana i sistema

Većina društva ne razlikuje psihijatra od psihoterapeuta, a medijske slike psihijatrijskih ustanova često su preuveličane. Psihijatar nije mesto prozivke već stručni savetnik koji može da prepozna poremećaje, postavi dijagnozu i, ukoliko je potrebno, propiše terapiju—činjenica koju većina ne zna .

4. Kultura “snažnih” i “samostalnih”

Mentalno zdravlje se i dalje neguje kroz prizmu slabosti: tražiti pomoć znači priznati da nisi “u redu”. Čak i međunarodni primeri potvrđuju ovaj pogled: studija u Velikoj Britaniji pokazala je da 35 % ljudi ne traži pomoć jer ne žele da deluju “slabo” . U Srbiji je, naročito među muškarcima i starijim generacijama, taj stav još izraženiji.

foto: Unsplash

5. Nedovoljno razvijena infrastruktura i barijere pristupa

UNICEF upozorava da su mentalne usluge nedovoljno integrisane u sistem obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite: samo 18 % adolescenata traži stručnu pomoć, dok veliki broj mladih uopšte ne zna gde može da se obrati.
Iako postoji nekoliko centara (Institut za mentalno zdravlje, CEZAM, Prostor u Beogradu i dr.), broj terapeuta i centara je mali – oko 8,6 psihijatara na 100 000 stanovnika, a retki su primeri brze reakcije na preventivu i psihosocijalnu podršku.

6. Potencijalne reforme i inicijative

• Institucionalna mreža mentalnog zdravlja je u fazi tranzicije – radi se na deinstitucionalizaciji i daljem razvoju centara za primarnu psihosocijalnu podršku .

• NVO inicijative kao što su Prostor i CEZAM razvijaju programe detabuizacije i subvencionisane pomoći, uključujući art-terapije, grupnu podršku i mobilne radionice .

7. Stručni glasovi i inspirativni citati

“Stigma i self‑stigma su neki od najznačajnijih barijera za mentalno zdravlje.”
— Peter Haugen i saradnici

“Ako se okrenemo ranom rešavanju emocija, možemo sprečiti razvoj ozbiljnijih stanja.”
— Aleksandra Parojčić, neuropsiholog sa Instituta za mentalno zdravlje

“Mentalni poremećaji imaju biološke osnove – ne treba ih shvatati kao ličnu slabost.”
— Prof. Gail Saltz

Zaključak: kako preokrenuti "glupo je ići kod psihijatra"?

1. Edukacija i informisanje: jasnije razgraničiti uloge psihijatra, psihologa i psihoterapeuta.

2. Prevencija i dostupnost: razviti lokalne centre i mreže podrške, naročito za mlade.

3. Otvoreni dijalog: podsticati javne kampanje i lična iskustva; slično inicijativama Heads Together i lokalnim primerima.

4. Reforma sistema: ubrzati razvoj community-based servisa i destigmatizaciju kroz strategije integracije u škole i primarnu zdravstvenu zaštitu.
   
   
   Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU