Zimsko računanje vremena: Ove godine najranije pomeramo kazaljke
Autor: Glas javnosti
Kod nas bi moglo da se uvede i "treće vreme", prelazak na čitanje vremena od pre 1983. što bi podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni.
Zimsko računanje vremena, ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, a tada ćemo u tri ujutru kazaljke na satu vratiti jedan sat unazad. Ovo pomeranje u odnosu na prethodne godine najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina.
Zimsko računanje vremena je fiksno i počinje poslednje nedelje u oktobru, datumi se menjaju jer poslednja nedelja oktobra ne pada svake godine u isti dan. Prošle godine je to bilo 27. oktobra, 2023. 29. oktobra…
Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", kaže da postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali on smatra da bi moglo da se uvede i "treće vreme", odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine. To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.
Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari "zamrsile" u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.
"Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskoristi obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjoevropske časovne zone u istočnoevropsku, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo" - rekao je Simonović za "Blic".
Neke države u svetu su ukinule praksu zimskog i letnjeg računanja vremena, a i dalje postoje sporenja treba li pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje. Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.
Promena između zimskog i letnjeg računanja vremena ne uzrokuje samo manju neprijatnost kao što je kašnjenje, već može dovesti i do zdravstvenih problema. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, umor, depresiju, varijacije srčane frekvencije, smanjenje sposobnosti koncentracije, iscrpljenost, razdražljivost, gubitak apetita i probleme sa varenjem.
Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se privikne, u nekim slučajevima može biti potrebno čak i do dve nedelje za prilagođavanje.
Inače, računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. To je vreme Prvog svetskog rata i ovim zemljama bilo je važno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi –boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.Ovakvo računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada sledi letnje računanje.
Glas javnosti /D08S
SKINI APLIKACIJU
