ŽIVOT U KABINETU NA MEDICINSKOM FAKULTETU: Stanova bilo za sekretarice i za partijske funkcionre, ali ne i za eksperta svetskog glasa!

Svedoci smo vremena opasne pandemije gde svakodnevno vidimo neprocenjivu borbu mnogih zdravstvenih radnika da nam čuvaju živote, pri tom rizikujući i sopstvene. Ovo je priča jednog od njih, profesora , eksperta svetskog glasa - beskućnika!

Često nemamo ni dovoljno pravih reči da im se zahvalimo za toliku žrtvu koju podnose, ali kada samo za tren pomerimo pogled, iza ovog fokusa, nailazimo na gotovo neverovatan primer da jedan od njihovih najpoznatijih kolega živi u  uslovima da se svi postidimo, kao profesor dr Slobodan Marinković.

Tridesetu Novu godinu dočekao u kabinetu

On već 30 godina stanuje u svom kabinetu na Medicinskom fakultetu, pored leševa za anatomske vežbe studenata i životinjama za naučna istraživanja!

Takođe, profesor dr Slobodan Marinković, poznatiji među kolegama i studentima kao Moca, jedan od četvorice najvećih svetskih eksperata za krvne sudove mozga, pa i među našim najmlađim doktorima nauka, ali i predavač sa najuglednijih univeziteta širom ove naše planete.

Ipak, ostao je usamljen već treću deceniju u dvadesetak kvadrata kabineta u Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, jer za njega nema drugih rešenja!

Profesora Marinkovića posećujemo i razgovaramo sa njim u holu Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta, jer mu je kabinet - kuća pretrpan zimskim stvarima i studentskim učilima.  

- Evo, i tridesetu Novu godinu dočekao sam u svom kabinetu, živim u toj jednoj prostoriji, bez kuhinje, kupatila, koristim studentski WC, tuširam se kod prijatelja i mlađe ćerke. Sva moja  imovina su knjige, mikroskop, harmonike i sintisajzer. Po dozvoli kolega prof. dr Lasla Puškaša, šef Katedre anatomije i sadašnjeg dekana Medicinskog fakulteta, prof. dr Nebojše Lalića, produžen mi je boravak u kabinetu gde sam radio decenijama i bezuspešno čekao da dobijem odavno zasluženi stan, ali vidite i sami gde sam i dalje, - priča nam svoju nestvarnu sudbinu ovaj naš poznati profesor anatomije.

On napominje da je sa njim tu boravila povremeno i starija ćerka, koja je sada docent na jednoj akademiji za umetnost. Dodaje da mu mlađa ćerka, učenica drugog razreda gimnazije, živi u stanu sa svojom majkom.

Dok gledate u profesora Marinkovića ne verujete da je pred vama čovek koga ubrajaju u jednog od četiri najveća svetska stručnjaka za krvne sudove mozga, koji je to dokazivao na najprestižnijim katedrama na planeti a koga je društveno-politička elita, u godinama unazad, pretvorila u beskućnika i tek mu je dozvoljeno da preživljava u svom profesorskom kabinetu.

Kako je to moguće, pitate ga i po nekoliko puta nesvesno, a od njega dobijate sve neverovatnije odgovore koji vremenom obesmišljavaju i pitanja i njihov prvobitni smisao.

-Sve je moguće u ovoj državi. Uplaćivao sam, kao i ostali zaposleni, u stambeni fond Medicinskog fakulteta, ali ništa. Dobijao sam i dva puta stan od opštine Vračar, kao zaslužan grđanin, poznati profesor. Dodele mi prvo rešenje za stan u Medakoviću, ja tamo ali me pretekao neki policajac, pa ne mogu da se uselim. Posle mi daju rešenje za jedan stan na Novom Beogradu, koji je pripadao Vračaru, ali mi se i tamo useli opet neka policajka sa detetom, pa smo tri godine vodili taj upravni postupak, i opet ne bude ništa, - širi ruke profesor Marinković dok nam priča, pa tek onda nabraja koji su ga sve politilčari obmanuli, slagali, izigrali…      

Obraćao se na na razne adrese 

- Prvo su me ubeđivali da mi se političari svete jer sam u vreme Miloševića organizovao studente Medicinskog fakulteta, sa još dvojicom kolega, tri meseca svakoga dana predvodio sam oko 1.000 studenata do Platoa, držao sam i vatrene govore protiv režima… Tada mi je gradski  sekretar za zdravlje dr Rončević, član SPO, čvrsto obećao stan, ali nikako nisam došao na red od važnih članova stranke.  Obraćao sam se i bivšem dekanu Medicinskog fakulteta Grbiću, iz SPS-a, ali džaba, jedan stan je uzeo za sebe, a drugi dao ćerki, i otišao! Pa ni sledeći dekan, Vladimir Kostić, sadašnji predsednik SANU, onda novi Slobodan Apostolski, rekao mi je da se malo strpim, jer mora prvo da dodeli stan svojoj sekretarici! I zaista žana dobi stan od 70 kvadrata, pa ga i otkupila ga za 15.000 evra! Iz kabineta predsednika Koštunice, samo su mi kratko i cinično odgovorili da oni ne dele stanove, kao i “moj ministar” nauke Gaša Knežević, koga sam pitao šta je sa novcem iz stambeng fonda, a on mi reče taj novac ne postoji, jer smo mi sada država u tranziciji! Obraćao sam se i rektorki Univerziteta, Mariji Bogdanović, ali uzalud  kao i kod Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Tomislava Nikolića… Više puta sam pisao i Vučiću, ali nikada nisam dobio odgovor, - govori nam svoju priču bez kraja profesor Marinković, a onda ga pitamo da li je pokušao nekim kreditom da reši stambeno pitanje, mada mu vremenom to postaje sve teže jer je zagazio i u 73. godinu života…

- Tražio sam i kredit, ali sam shvatio da je to za mene nemoguće, jer sam morao prvo da uplatim nekoliko hiljada evra, što ja nemam. A i mesečna rata bi iznosila oko 500 evra, pa ne bi imao od čega da živim. A zamislite tek da preminem pa da se moje ćerke pate sa ratama tog kredita, to bi baš blo baš ružno, nisam takav čovek - opet nemoćno širi ruke profesor dr Slobodan Marinković Moca, koji je desetine generacija studenata izveo na lekarski put, u četiri decenije koliko je predavao anatomiju na Medicinskom fakultetu, ali je i dalje verovatno najpoznatiji beogradski beskućnik.  

Popularni profesor  Moca, kako ga oduvek zovu kolege i studenti, zaradio je, veli, ovaj nadimak  još u gimnazijskim danima, jer je uporedo učio klavir u nižoj muzičkoj školi, pa kasnije svirao  harmoniku i sintisajzer, pa ga prozvali Mocart, što se kasnije skratilo u Moca. Bavio se i gimnastikom, zbog koje je, tvrdi, vitalan i danas. Planinario je puno, stekao mnogo prijatelja  širom Srbije. Ali nauka mu je uvek na prvom mestu. Pre par godina objavio je, sa još dvoje kolega, veliki anatomski atlas “Anatomija čoveka - Human Anatomy”, impozantno izdanje velikog formata, na preko 600 strana i oko 800 ilustracija. Studenti medicine su pre, ovog Mocinog anatomskog atlasa, koristili slične udžbenike iz prošlog veka, stare preko 30 godina. Pamtiće ga i po tome.

A za stan ako se sete - sete. Možda se neko i pokaje, jer je profesor Moca po rođenju, u Starom Selu pored Velike Plane, baš i kršten u čuvenoj crkvi Pokajnica, kojoj ime sve govori. 

(Glas javnosti) 

SKINI APLIKACIJU