a današnji dan pre 26 godina u 21.35 avioni NATO alijanse sravnili su projektilima Aleksinac sa zemljom. Bio je to drugi napad, jer su prve bombe ispaljene na ovaj grad 26. marta uveče, oko 20.15. Meta je bila industrijska zona između auto-puta Niš–Beograd i Južne Morave i centra varošice – Poljoprivredni kombinat, glavna autobuska stanica, pogoni konfekcije, dve auto-škole, poznati motel „Morava”... Srećom, niko te večeri nije stradao.
Sirene za vazdušnu opasnost su se 5. aprila 1999. godine oglasile u 19.55. Mirno veče u Aleksinačkom Pomoravlju pretvoreno je u nesreću i tragediju – u smrt. U noći užasa, kada je pogođeno srce gradića na Moravici i Južnoj Moravi, ubijeno je 12 žitelja Aleksinca. Srušeno je pedesetak porodičnih kuća, dva velika stambena objekta sa preko stotinu stanova, zgrada Doma zdravlja, razoreni su Hitna pomoć i druge zdravstvene službe, poslovne zgrade, trgovine i lokali, obrazovne ustanove...
Uz solidarnu pomoć u muci spasilaca i komšija do svitanja u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca izvlačeni su iz ruševina poginuli i teško ranjeni. Vozilima Hitne pomoći iz Niša, Kruševca, Sokobanje, Prokuplja i drugih gradova prevezeno je oko 30 najteže povređenih u Klinički centar u Nišu. U Opštoj bolnici u Aleksincu, koja je samo čudom nije pogođena bombama, zbrinuto je dva puta više ranjenih...
Sutradan, pre podne 6. aprila, na osudu ovog zločina u celom svetu stiglo je objašnjenje NATO-a da je reč o „kolateralnoj šteti”. Aleksinac su 6. aprila 1999. posetili mnogi domaći i strani novinari, predstavnici ambasada i drugi zvaničnici koji su nemo posmatrali posledice razaranja projektila NATO-a. Aleksinac je tada nazvan „srpskom Hirošimom”.
Tokom 11 nedelja bombardovanja Aleksinca i okoline ispaljeno je 65 projektila, sam grad pogođen je sa 21 raketom. Poginulo je ukupno 20 civila. Teže i lakše je povređeno više od stotinu građana, srušeno je potpuno 50, značajno urušeno čak još 688 porodičnih kuća... Neuslovno je posle bombardovanja za stanovanje i život bilo 755 stanova. Od 24. marta do 11. juna uništena je celokupna privreda i značajnim delom saobraćajna infrastruktura, aleksinačko zdravstvo, školstvo i kultura.
I pred sam kraja bombardovanja, 28. maja, Aleksinac je bio meta agresora. Tada je na stanovnike Novog naselja ispaljeno osam projektila. Poginulo je još troje stanovnika ovog gradića, a desetak ja povređeno i ranjeno. Na raskrsnici svetova i „nasred balkanske promaje”, kako je nekada napisao aleksinački pesnik Bratislav Milanović, sudbina je Aleksincu odredila „da nastaje i nestaje, da bude simbol stradanja, ali i uvek posle toga, poput feniksa, simbol uzdizanja”. I da zauvek ostane nezaboravna iz 1999. godine „srpska Hirošima”, u kojoj se, nažalost, i dalje ne zna hoće li i da li ikada biti zalečene rane bezumlja i besmisla od pre 26 godina. Nešto ipak svi znaju i to se nikada ne može izmeniti – večno će živeti ovaj grad i ljudi u njemu.
Glas javnosti/P02S
