Osećaj srama ili strah od ismevanja zbog pogrešnog izgovaranja dugih reči može izazvati uznemirenost ili anksioznost. Fobija nije zvanično priznata kao dijagnoza, pa je potrebno više istraživanja.
Hipopotomonstroseskipedalofobija je jedna od najdužih reči u rečniku – i, u ironičnom zaokretu, to je naziv za strah od dugih reči. Seskipedalofobija je još jedan termin za fobiju.
Američko udruženje psihijatara zvanično ne priznaje ovu fobiju. Umesto toga, hipopotomonstroseskipedalofobija se smatra socijalnom fobijom.
Foto:pixabay
Najnovije izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje daje vrlo specifičnu definiciju društvenih fobija i one uključuju strah ili anksioznost zbog društvenih situacija u kojima se osoba može naći, poput upoznavanja novih ljudi ili razgovora. Strah ili anksioznost su nesrazmerni društvenoj situaciji, uporni su i društvena situacija se preterano izbegava
Simptomi se mogu pokrenuti kada osoba vidi dugačku reč, kao što je „antidestablišment“. Ovo može izazvati strah i anksioznost kod osobe sa ovom fobijom. Takođe, osobe koje pate od nje, mogu da izbegavaju čitanje kako ne bi morali da naiđu na duge reči koje će ih izazvati paniku.
Simptomi su drhtanje, znojenje, vrtoglavica, nesvestica, suva usta, glavobolja, teškoće sa disanjem, izbegavanje čitanja zbog svog straha, osećaj uznemirenosti zbog akademske nastave ili rada koji uključuje duge reči.
Ne zna se mnogo o uzrocima ove fobije. Ali postoje neki uzroci i faktori rizika koji su uobičajeni za više fobija kao šo su povezani negativni događaj, genetika, okruženje, funkcija mozga.
Generalno, osobe sa ovom fobijom nikada neće tražiti medicinsku pomoć, već će prihvatati poslove gde nisu izloženi dugim rečima i frazama.
Glas javnosti /B11S