"Krađa radnika na Balkanu": Bizarne priče dostiži uspehe

Hrvatski poslodavci trenutno se nalaze u vrlo nezavidnoj poziciji. Suočavaju se sa nedostatkom radne snage, a i kada nađu radnika, drugi poslodavac im ga "ukrade". Mnogi hrvatski stručnjaci krive same poslodavce za ovo, jer kako kažu, nisu uspeli da prepoznaju negativan trend na hrvatskom tržištu rada, pa sada muku muče sa isti

U Hrvatskoj trenutno radi gotovo 132 hiljade stranih radnika, četvrtina više nego lani, a s obzirom na veliku potražnju za radnom snagom u sezoni, veliki broj njih radi i na crno. Potvrdilo je to za Jutarnji nekoliko domaćih poslodavaca iz različitih sektora, tvrdeći da se pojedini ugostitelji, hotelijeri i građevinari u sezoni ne libe "da ukradu" radnike i odmah ih uključiti u posao bez propisne prijave, piše Jutarnji list u svom specijalnom izdanju.
- Imao sam situaciju da je radnik radio kod mene na građevini, sutradan idem do pekare i vidim ga, radi unutra! On je i dalje prijavljen kod mene, kako je to moguće? Vlada jedna velika zbrka - požalio se Jutarnjem jedan poslodavac moleći za anonimnost.

Hronični nedostatak radnika

U situaciji hroničnog nedostatka radne snage, koji većina poslodavaca već nekoliko godina ističe kao najveći problem u poslovanju, rezultati istraživanja pokazuju poražavajuću reakciju kompanija, barem onih iz proizvodnog sektora, na njegovo rešavanje.

Politike, prakse i strategije upravljanja ljudskim resursima koje su kompanije mogle da koriste da odgovore na problem nedostatka radne snage na tržištu ostale su potpuno neiskorišćene. Da li onda treba da čudi što se ogroman broj ljudi iselio iz zemlje u potrazi za boljim platama i uslovima rada i prepustio domaću proizvodnju stranim radnicima?

Ključ uspeha

Ovaj rad je pokazao da kompanije nisu prepoznale određene negativne uticaje na tržište rada i da, shodno tome, imaju nedovoljno razvijeno strateško upravljanje ljudskim resursima. Očekivao se proaktivan pristup kompanija u primeni različitih aktivnosti koje su im dostupne, u vidu samostalnog rada i korišćenja podsticajnih zakona. Međutim, rezultati ovog istraživanja to nisu utvrdili“, zaključuju autori Bakotić i Burnač.

Rok za plaćanje treće rate poreza ističe: Evo kolika je kamata ako kasnite

Ovo se zasniva na percepciji lokalnih zaposlenih koji će često reći da njihovi poslodavci ne znaju kako da ih vrednuju. S druge strane, posebno u poslednje vreme, puna su usta radnika hvale. U polugodišnjim finansijskim izveštajima, koji se trenutno predaju, gotovo da nema kompanije koja se ne zahvaljuje zaposlenima na ostvarenim poslovnim rezultatima. Danas su poslodavci svesni da su zaposleni ključ uspeha i da rast i produktivnost zavise od njihovog truda, ali je upitno koliko, osim u plate, ulažu u druge politike zadržavanja i privlačenja zaposlenih.

Problem lošeg upravljanja ljudskim resursima u Hrvatskoj nedavno je za Poslovni dnevnik prokomentarisao Zvonimir Galić, profesor sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, specijalista psihologije rada. On je ovaj problem naveo u kontekstu niske produktivnosti i kao glavni razlog naveo upravljanje ljudskim resursima.

- U tom pogledu smo u posebno lošoj poziciji u sektoru. Istovremeno, privatni sektor, posebno multinacionalne kompanije, shvatili su da moraju da počnu da upravljaju ljudima na pametniji način. Međutim, javni sektor je ostao netaknut znanjem efikasnog upravljanja ljudskim resursima, prokomentarisao je Galić.

Međutim, čini se da je i dalje premalo onih u privatnom sektoru koji su prepoznali ovu potrebu. Istovremeno, u cilju postizanja boljih uslova rada, kompanije imaju na raspolaganju niz alata i praksi koje ne zahtevaju velika ulaganja. Međutim, kako pokazuju istraživanja Bakotića i Burnača, oni ih retko koriste.



Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU