"Prozujomera" sve više u Srbiji: Solarni paneli sve češći na krovovima kuća
Autor: Glas javnosti
Proizvodnja struje pomoću sunca, putem solarnih panela, nastavlja da osvaja krovove kuća, zgrada, poslovnih objekata, državnih institucija, fabrika, škola, vrtića, ali i crkava i manastira u Srbiji.
Koliko je status kupca-proizvođača (prozjumer) zaživeo u Srbiji najbolje govori podatak da je ukupna snaga svih prozjumera za samo godinu dana skoro duplo veća.
Naime, prošle godine u maju ukupna instalirana snaga svih prozjumera iznosila je oko 50 megavata, dok je trenutno na nivou od oko 95 megavata, pokazuju podaci iz zvaničnog registra Elektrodistribucije Srbije (EDS), piše Danas.
Ovi podaci svedoče da prozjumeri postaju stub nove energetske ere u Srbiji, dok građani sve odlučnije biraju sunce umesto dima, okrećući se obnovljivim izvorima i napuštajući tradicionalno gorivo – ugalj.
Šta znači biti prozjumer?
Prozjumeri (od engleskog prosumer – producer + consumer) su potrošači energije koji istovremeno i proizvode električnu energiju, najčešće pomoću solarnih panela na svojim krovovima.
Umesto da samo troše struju iz mreže, prozjumeri deo energije proizvode za sopstvene potrebe, a višak mogu da predaju nazad u elektroenergetsku mrežu.
Ova praksa ne samo da smanjuje račune za struju, već i doprinosi održivijem i decentralizovanom energetskom sistemu.
Ko su prozjumeri u Srbiji?U Srbiji trenutno ima nešto više od 4.600 prozjumera čiji solarni paneli imaju ukupnu instalisanu snagu oko 95 megavata.
Prozjumeri u Srbiji podeljeni su u tri kategorije – domaćinstva, stambene zgrade i ostali kupci-proizvođači (u koje se ubrajaju pravna lica: kompanije, državne institucije, vrtići, škole, fakulteti, crkve, manastiri).
Najbrojniji prozjumeri su domaćinstva kojih trenutno ima nešto više od 3.300, zatim pravna lica kojih ima oko 1.300, a najnerazvijeniju kategoriju čine stambene zgrade kojih trenutno ima samo četiri.
Stambene zgrade koje imaju solarne panele nalaze se u Subotici, Pančevu, Nišu i Batajnici.
Kada je reč o instalisanoj snazi, na ubedljivom prvom mestu su pravna lica čija snaga solarnih panela iznosi oko 67 megavata, na drugom mestu su domaćinstva sa oko 28 megavata, a poslednje su stambene zajednice čija snaga panela nema ni megavat (79,5 kilovata), piše Danas.
Najzanimljiviju kategoriju prozjumera definitivno čine pravna lica, u koja osim kompanija spadaju i državne institucije, fakulteti, škole, vrtići, banke, crkve, manastiri, benzinske pumpe, poljoprivredna gazdinstva, trgovinske radnje, vinarije, hoteli…
Najveći prozjumeri među kompanijama su Toyo Tire, A1, IGM Mladost, Eko Step Pellet, Naftna industrija Srbije (NIS), Metalac, Bio Energy Point, Peštan.
Na spisku prozjumera nalaze se i fakulteti. Neki od fakulteta koji su se odlučili na ovaj vid dobijanja električne energije jesu Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ iz Zrenjanina, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Kragujevcu, Studentski centar Čačak, Studentski centar Kragujevac…
I osnovne i srednje škole imaju panele, a neke od njih su O.Š. „Partizanski dom“ u Medveđi, O.Š. „Stevan Filipović“ u Valjevu, O.Š. „Sestre Ilić“ u Valjevu, O.Š. „Nada Purić“ u Valjevu, O.Š. „Milovan Glišić“ u Valjevu, O.Š. „Sonja Marinković“ u Subotici, Politehnička škola Subotica, Ekonomska škola Pirot, Dom učenika srednjih škola Čačak…
I državne i lokalne institucije i preduzeća ugrađuju solarne panele za dobijanje energije iz sunca, a među njima su Uprava za zajedničke poslove republičkih organa u Nemanjinoj u Beogradu, JP „Pošta Srbije“ u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Etnografski muzej, Gradska uprava grada Vranje, Opštinska uprava Golubac, JKP Toplana Kraljevo, Mesna zajednica Mali Iđoš…
Zanimljivo je da su na ovom spisku čak i crkve i manastiri. Među verskim objektima na spisku prozjumera su Manastir Žiča, Manastir Manasija, Manastir Sveti Stefan u Nišu, Manastir Uspenja presvete Bogorodice u Nišu, Manastir Sveti Luka u Varvarinu, Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Čačku…
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
