Veštačka inteligencija (AI) donosi velike promene na tržištu rada, usmeravajući se ka automatizaciji određenih poslova, dok istovremeno otvara nova radna mesta koja zahtevaju specifične ljudske veštine.
Poslovi koji će verovatno ostati van domašaja automatizacije su oni koji zahtevaju kreativnost, složene međuljudske odnose i sposobnost rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima.
Analitičari bezbednosti informacija, fintech inženjeri, inženjeri podataka, robotički inženjeri, i eksperti za digitalne transformacije su neki od profila za koje se očekuje da će imati povećanu potražnju.
S druge strane, poslovi poput bankarskih službenika, poštanskih službenika, kasira, i administrativnih sekretara su identifikovani kao najugroženiji zbog tehnoloških napredaka.
Mark Ford, stručnjak u oblasti AI, navodi da će poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske veštine, poput medicinskih sestara, poslovnih savetnika i istraživačkih novinara, i dalje biti potrebni. Osim toga, poslovi koji zahtevaju visok stepen mobilnosti i spretnosti, poput zanatskih poslova, verovatno će ostati manje pogođeni automatizacijom.
Zanimljivo je da ne samo niže plaćeni poslovi, već i oni sa visokim obrazovanjem mogu biti ugroženi. Na primer, službenici koji obavljaju rutinske kancelarijske zadatke mogu biti više ugroženi nego vozači, jer se određeni administrativni zadaci mogu lako automatizovati.
S druge strane, poslovi koji zahtevaju fizičku prisutnost ili visok nivo personalizovane interakcije, kao što su čišćenje hotelskih soba, teško se mogu automatizovati.
Sve u svemu, veštačka inteligencija će preoblikovati tržište rada, ali i dalje ostaje potreba za ljudima koji će obavljati poslove koje AI ne može, kao što su oni koji zahtevaju empatiju, kreativnost i kritičko mišljenje.
Zato je važno usredsrediti se na razvoj veština koje dopunjuju tehnološke sposobnosti i pripremiti se za promene koje dolaze.
Glas javnosti