Akademski plenum upozorio: Država potkrada buduće penzionere
Autor: Glas javnosti
Dok se sadašnji sistem izračunavanja ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da dobija penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili, ukazali su oni.
Akademski plenum je saopštio da postoji ozbiljna nedoslednost u načinu izračunavaja primanja budućih penzionera u Srbiji.
Prema formuli Fonda PIO, visina penzije zavisi od bruto osnovice zarade (neto iznosa zarade) na koju su plaćani doprinosi, kao i od prosečne zarade u Republici Srbiji.
Evo gde je problem
"U sistemu socijalnog osiguranja, koriste se bruto osnovice zarada (neto iznosi zarada) koje su ograničene do petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade u Srbiji, što za 2025. godinu iznosi 656.425 dinara mesečno (7.877.100 dinara godišnje), odnosno 5.610 evra mesečno (67.326 evra godišnje), naveo je Akademski plenum, ukazujući da Republički zavod za statistiku kao republički prosek objavljuje neto zarade, a ne bruto osnovice na koje su plaćeni doprinosi.
Problem, kako navode, nastaje zbog ovog ograničenja najviše mesečne bruto osnovice (neto iznosa zarada) za plaćanje doprinosa, koje za 2025. godinu iznosi 5.610 evra. Zaposleni sa većim primanjima plaćaju doprinose samo do tog iznosa, dok se na ostatak zarade ne uplaćuje ništa u penzioni sistem", navodi se u saopštenju Akademskog plenuma.
Oni su kao primer naveli menadžere u kompanijama koji zarađuju i po 20.000 evra neto mesečno.
"Kompanija za njih plaća doprinose samo do 5.610 evra, a na preostalih 14.390 evra ne plaća ništa u sistem PIO. Zaposleni samo plaća godišnji porez na dohodak građana, koji nema uticaja na iznos buduće penzije", ukazao je Akademski plenum.
Dodaju da, s druge strane, Republički zavod za statistiku u prosek zarada unosi ceo iznos isplata – u slučaju menadžera 20.000 evra neto mesečno, odnosno 240.000 evra godišnje.
Šta pokazuje praksa?
"Tako se statistički prosek zarada veštački podiže, pa zvanični podatak za avgust 2025. iznosi 105.590 dinara, a penzije svih ostalih osiguranika postaju manje", navodi se.
Akademski plenum je na primeru prosvetnog radnika objasnio kako to izgleda u praksi. Naime, kako su izračunali, prosvetni radnik sa visokom stručnom spremom i platom od 100.000 dinara neto dobiće: po zvaničnoj prosečnoj plati od 105.590 dinara penziju oko 61.800 dinara po realnoj prosečnoj plati, zasnovanoj na osnovicama na koje su plaćani doprinosi (oko 74.000 dinara) penziju oko 88.000 dinara.
"Razlika je 43 odsto u korist pravičnijeg obračuna. To znači da sadašnji model sistemski umanjuje penzije budućih penzionera", naveo je Akademski plenum i istakao da je neophodno ujednačiti metodologiju.
Akademski plenum je ponudio dva rešenja. Jedno je da Republički zavod za statistiku objavljuje prosečnu bruto osnovicu na koju su plaćeni doprinosi, koju bi Fond PIO koristio u obračunu, a drugi je da se ukine ograničenje petostrukog iznosa prosečne mesečne neto zarade na koju se plaćaju doprinosi, tako da se oni plaćaju na ceo iznos zarade.
"Dok se to ne promeni, većina zaposlenih će nastaviti da dobija penzije manje nego što su svojim radom i uplatama zaslužili. Samo ujednačavanjem metodologije i ukidanjem diskriminatornih ograničenja penzioni sistem može postati transparentan, pravičan i održiv", naveli su iz Akademskog plenuma.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
