Baš ih briga: Oglasila se dva trgovinska lanca zbog bojkota, potrošači dobili hladan odgovor, a cene i dalje rastu

Nezadovoljni previsokim cenama potrošači već nekoliko dana bojkotuju pet velikih trgovinskih lanaca, a sada je od pojedinih stigao i odgovor na ovu akciju.

Dok potrošači sve otvorenije dižu glas protiv paprenih cena u velikim trgovinskim lancima u Srbiji, naglašavajući da će nastaviti da ih bojkotuju i da kupuju u manjim prodavnicama, veliki trgovci se i posle četvrtog dana protesta još uvek "prave mrtvi" i ponašaju se kao da ih bojkot nimalo ne dotiče.
Zato i odgovori na pitanja "Kurir Biznisa", upućena na adrese pet najvećih trgovinskih lanaca, o tome da li razmišljaju da snize cene, s obzirom da im je bojkot već prvog dana smanjio promet za trećinu, deluju sterilno i potpuno nezainteresovano.

Od pet lanaca koje potrošači bojkotuju, samo dva su se udostojila da bar nešto odgovore. 

Odgovori trgovinskih lanaca

"Poštujemo slobodan izbor svakog potrošača, trudeći se uvek da damo najbolje od sebe", piše u odgovoru iz Kompanije Univerexport.

Ni iz nemačke kompanije "Lidl" nisu bili ništa konkretniji, već su, umesto odgovora na pitanje da li će sniziti cene, uputili na saopštenje Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije koje je objavljeno još 30. januara ove godine, dakle dan pre prvog bojkota.

A u tom saopštenju Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo "deli se zabrinutost potrošača zbog višegodišnjeg kretanja cena, usled koje je građanima narušen životni standard, a privreda opterećena troškovima".

"Proizvodno-prometni lanac funkcioniše kao međusobno povezani ekosistem u privrednom ambijentu jedne države. Trgovci su jedini u tom ekosistemu u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa kupcima i shvatamo da su upravo zbog te pozicije očekivanja kupaca najviše i usmerena upravo prema nama. Uvažavajući pravo potrošača da svoj pritisak usmere prema onom činiocu koga smatraju najodgovornijim, ističemo da problem višegodišnjeg kretanja cena ne može da se reši bez koordinisane aktivnosti države i svih učesnika u proizvodno-prometnom lancu", piše u saopštenju Grupacije.

Jednostavnim rečima preveden stav Udruženja za trgovinu je da krivci za visoke cene nisu trgovci, već država i svi ostali u tom lancu. I tu se ne zaustavljaju već tvrde da je njihova zarada jedna od najnižih u privredi Srbije, sa prosečnom neto dobiti u maloprodaji od oko 2,8 odsto.

Iz svega ovoga da se zaključiti da će potrošači u Srbiji moći da računaju na niže cene samo onda kada nekom proizvodu ističe rok trajanja. Tako, na primer, žvake u jednoj prodavnici, umesto 70 danas koštaju svega 25 dinara, i to zato što im rok trajanja ističe 17. februara 2025. godine.

Savet za borbu protiv korupcije: Javnost treba da bude obaveštena

Prof.dr Miroslav Milićević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, povodom rada Komisije za zaštitu konkurencije na postupku protiv četiri velika trgovinska lanca zbog sumnje da su se dogovarali o cenama proizvoda, ističe da javnost treba da bude obaveštena o toku tog postupka.

"Svaki zakon pa i Zakon o zaštiti konkurencije donosi se prevashodno zbog zaštite javnog interesa. Uzimajući u obzir ovaj postulat, Savet je mišljenja da javnost treba da bude obaveštena dokle su stigli predmetni postupci (da li su na početku ili kraju, i da li se u njima trenutno postupa, odnosno ne postupa). Što se tiče pitanja u vezi sa trajanjem postupka Savet je mišljenja da svaki postupak mora biti sproveden efikasno i u razumnom roku, što je inače jedno od osnovnih načela propisanih procesnim zakonima", kaže Milićević.

On ističe da je jedan od osnovnih mehanizama borbe protiv korupcije obaveštavanje javnosti o sumnjivim pojavama korupcije i o preduzimanju mera na njihovom suzbijanju.

Duplo skuplje 

Koliko nas trgovci deru pokazuje i primer i kesice majoneza jednog proizvođača koji je 2019. koštao 68 dinara za 200 mililitara. Danas ne samo da je duplo skuplji (135 dinara) nego je i pakovanje manje za 10 mililitara.

Kako bi napravili poređenje, kao primer smo izeli prašak za veš brenda "Ariel" i njegove cene u zemljama u regionu i Evropi.

Srbija 20 evra
Crna Gora 6 do 12 evra
Francuska 7 do 9 evra
Španija 10 evra

Glas javnosti/Ko4S