Šoškić za N1 kaže da će politika težnje jakom dinaru bez jake privrede koju sprovodi Srbija dovesti do toga da će procentalno u našem privrednom miljeu sve veći i veći procenat biti stranih kompanija u odnosu na domaće.
Bivši guverner NBS o politici Vlade Srbije: Bićemo građani drugog reda u sopstvenoj zemlji i najamna radna snaga strancima
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Srbiju ovakva politika, kako kaže, može dovesti do toga da pokolenjima ostavimo zemlju u stanju u kome ne bi trebalo.
„Stranci će sve više biti vlasnici nekretnina u odnosu na domaće građane. Stranci će sve više biti vlasnici resursa u odnosu na domaće građane. I to vodi prosto jednoj situaciji, gde će posle izvesnog vremena, ako tako slobodno kolokvijalno mogu da kažem, mi ćemo se osećati u sopstvenoj zemlji kao građani drugog reda, kao najamna radna snaga za strance koji će biti u posedu najvećeg dela imovine na teritoriji ove zemlje“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Dodaje da ako država nema privredu koja će svojim izvozom generisati priliv, mora ga generisati na drugi način - novim dugom ili prodajom onoga što ima.
„To su te manifestacije koje mi gledamo. Pogledajte koliko ima i zemlje, i rudnih resursa, i nekretnina u Srbiji, i preduzeća. Dakle, imate sada strana preduzeća koja kupuju domaće preduzeće od domaćih privrednika i postaju vlasnici u domaćoj privredi. Sve više i više. I to su ti trendovi koji, ako mi ne uočimo da oni nisu povoljni i u dugoročnom interesu naše zemlje, oni će nas dovesti u jedan vrlo nezgodan status - ostavićemo našu zemlju pokolenjima u takvom stanju u kome zaista, po mom mišljenju, ne bi trebalo da ostavimo“, kaže Šoškić.
Komentarišući situaciju sa NIS-om, odnosno sankcije koje su uvedene ovoj naftnoj kompaniji, i posledice po građane Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta ističe da neće biti samo u potencijalnim cenama energenata, već i u tome da će, ukoliko jedna tako velika firma za srpski privredni ambijent počne da posustaje, ostaviti svoj trag na sve kooperante.
“Recesija i efekti smanjivanja ekonomske aktivnosti NIS-a bi sigurno bili prisutni i dobro je da se ovaj problem pokušava da reši na neki način koji će to ublažiti, ako ne izbeći. Moje pitanje je samo zašto to nije urađeno pre tri godine, 2022. kad se znalo u kom pravcu idu stvari u geopolitičkim odnosima, a iskreno i pre 10 ili 15 godina. Znači, od starta je bilo pogrešno, i mislim da je svaki put pogrešno, ukoliko mi prodajemo preduzeće od nacionalnog značaja strancima. Da li su oni u potpunosti vlasnici ili dominantni vlasnici, mislim da je jedno i drugo pogrešno. Ovo je dobar primer zbog čega to može biti pogrešno”, objašnjava sagovornik N1.
Mišljenja je i da država i domaći preduzetnici treba da ostanu vlasnici vitalnih privrednih sistema u našoj zemlji.
„Država treba da bude vlasnik svega onoga što je prirodni monopol, gde praktično od privatizacije teško možete očekivati nekakav porast efikasnosti u poslovanju. To su ti prirodni monopoli i uslov za to je naravno da smo uradili ono što nismo uradili već više od 20-30 godina, a to je da uvedemo red u državna preduzeća. Da državna preduzeća nisu partijska preduzeća, da su to preduzeća svih poreskih obveznika da se moraju čuvati i uvećavati. I ako se taj princip usvoji, onda, naravno, jedan segment privrede treba da bude i takav, ne dovodeći u pitanje da dominantno treba da bude prisutno privatno vlasništvo u državnoj privredi”, zaključuje Dejan Šoškić.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
