Bogatstvo najbogatijih dramatično raste: Mogli bi da iskorene siromaštvo

Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih 1% stanovništva tokom poslednjih deset godina. Ukupna vrednost njihove imovine je dovoljna da 22 puta okonča globalno siromaštvo — ali uprkos tome, projekti za borbu protiv nejednakosti ostaju hronično nedovoljno finansirani.

S jedne strane, skoro polovina svetske populacije — više od 3,7 milijardi ljudi — živi u siromaštvu. S druge strane, 3.000 milijardera širom sveta povećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara (5,5 biliona evra) u poslednjoj deceniji, što je čak 14,6% globalnog BDP-a.

Prema podacima Oksfama, od 2015. godine najbogatijih 1% ljudi na svetu povećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (29 biliona evra), u realnom iznosu. Ta suma, na osnovu podataka Svetske banke iz 2021. godine, bila bi dovoljna da siromašnim ljudima obezbedi dodatnih 8,30 dolara dnevno za osnovne potrebe.

NBS objavila podatke: Stabilan kurs dinara prema evru

Ne samo da bi se iskorenilo siromaštvo, već i postigli svi ciljevi održivog razvoja UN, uključujući zaštitu planete, bilo bi potrebno oko 4 biliona dolara godišnje.

„Hiljade milijardi dolara koje bi mogle da finansiraju globalne ciljeve zaključane su na privatnim računima ultrabogatih“, upozorio je Amitab Behar, izvršni direktor Oksfam Internešenela.

Pomoć se smanjuje, a privatno bogatstvo raste

Izveštaj navodi da su najbogatije vlade, uključujući članice G7, smanjile razvojnu pomoć više nego ikada od 1960. godine. Samo zemlje G7 planiraju da smanje pomoć za čak 28% do 2026. u poređenju sa 2024. godinom.

Istovremeno, čak 60% zemalja sa niskim prihodima — koje su najviše zavisne od međunarodne pomoći — nalazi se na ivici dužničke krize. Zbog visokih kamatnih stopa, one plaćaju više za zaduživanje, što im ostavlja manje sredstava za zdravstvo i obrazovanje.

Oksfam upozorava da razvoj ne sme da zavisi od privatnih investicija, već da se mora osloniti na javni sektor.

„Bogate zemlje su prepustile globalni razvoj Volstritu. Svedoci smo preuzimanja razvoja od strane privatnog kapitala, dok su dokazane javne mere za borbu protiv siromaštva potisnute u drugi plan“, kaže Behar.

Rešenje: Vladine investicije i pravedni porezi

Oksfam preporučuje da vlade ulažu u javne razvojne projekte kako bi se obezbedila univerzalna i visokokvalitetna zdravstvena zaštita, obrazovanje i javne usluge — uključujući energetiku i transport.

Međutim, zapadne zemlje se suočavaju sa rekordnim dugovima koji često premašuju godišnji BDP, dok javno bogatstvo raste mnogo sporije od privatnog bogatstva.

Od 1995. do 2023. godine, privatno bogatstvo je poraslo čak osam puta više od javnog bogatstva. Dok je javno bogatstvo poraslo za 44 biliona dolara, privatno bogatstvo se povećalo za 342 biliona dolara - više nego tri puta više od globalnog godišnjeg BDP-a, što je oko 100 biliona dolara.

Koja je normalna cena kugle sladoleda?

Oksfam stoga poziva na ponovno uvođenje pravednih poreza za najbogatije, ističući da milijarderi danas efikasno plaćaju poreze od samo 0,3% svog bogatstva.

U zajedničkom istraživanju sa Grinpisom, sprovedenom u 13 zemalja (uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Italiju), Oksfam je otkrio da:

„9 od 10 ispitanika podržava finansiranje javnih usluga i klimatskih mjera oporezivanjem ultrabogatih.“

Zaključak izvještaja je alarmantan: samo 16% ciljeva UN-ovih Globalnih ciljeva održivog razvoja je na putu da bude ispunjeno do 2030. godine.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU