Cena zlata po prvi put u istoriji se probila iznad 4.200 dolara po unci.
Autor: Glas javnosti
Nakon što je u petak najavio da će od 1. novembra uvesti dodatne 100-postotne carine na uvoz kineskih proizvoda, predsednik SAD Donald Tramp poslednjih dana pokušava da smiri ulagače, poručujući da će „sve biti u redu“ i da SAD ne želi da naškodi Kini.
Na azijskim berzama u četvrtak su cene akcija porasle, kao i na Volstritu dan ranije, dok se zbog nesigurnosti na finansijskim tržištima cena zlata po prvi put u istoriji probila iznad 4.200 dolara po unci.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7 sati u plusu 0,4 posto, ojačavši drugi dan zaredom. Cene akcija u Šangaju, Indiji, Australiji, Japanu i Južnoj Koreji porasle su između 0,1 i 2 posto, dok su u Hongkongu pale oko 0,4 posto.
Većina azijskih berzi tako prati jučerašnji rast Volstrita, gde je S&P 500 porastao 0,40 posto, a Nasdak indeks 0,66 posto.
Među najvećim dobitnicima bile su akcije velikih američkih banaka, zahvaljujući boljim nego što se očekivalo kvartalnim rezultatima. Analitičari kažu da rezultati pokazuju da kompanije dobro posluju, da je potrošnja snažna i da privreda stabilno raste, izveštava Poslovni.hr.
„Jedna od poruka koja se može iščitati iz rezultata banaka je da građani troše. Zaposlenost ne pada kao kamen. I inflacija i zaposlenost kreću se u razumnim okvirima“, rekao je Tomas Martin, menadžer portfelja u kompaniji GLOBALT.
Bolje nego očekivano rezultate objavio je i tehnološki gigant ASML, zahvaljujući velikim ulaganjima u razvoj veštačke inteligencije (AI). Zbog toga je tehnološki sektor jutros najveći dobitnik, a cene akcija u Australiji i Južnoj Koreji dostigle su rekordne nivoe.
Na kineskim berzama i dalje vlada oprez jer se ne nazire kraj trgovinskog rata između SAD i Kine.
Nakon što je Tramp najavio nove carine, Kina i SAD su u utorak počele da naplaćuju lučke takse brodarskim kompanijama, a Tramp je izjavio da bi SAD mogao prestati da kupuje kinesko jestivo ulje, jer je Kina prestala da kupuje američku soju.
Iz Vašingtona poručuju da bi se Tramp mogao sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Južnoj Koreji krajem oktobra, ali je kinesko Ministarstvo trgovine odgovorilo da SAD ne može tražiti razgovore dok istovremeno preti.
Analitičari ocenjuju da sve to umanjuje izglede za postizanje sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma.
Na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta pala je drugi dan zaredom, zbog trgovinskih tenzija i očekivanja da će američka centralna banka smanjiti kamatne stope.
Dolarov indeks se jutros kreće oko 98,60 poena (jučerašnji nivo bio je 99,05).Tečaj dolara prema japanskom jenu pao je sa 151,80 na 151,05 jena, dok je evro ojačao na 1,1655 dolara (sa 1,1605 dolara dan ranije).
Cena nafte je porasla nakon što je Tramp izjavio da mu je indijski premijer Narendra Modi obećao da će Indija prestati da kupuje rusku naftu, koja čini oko trećinu indijskog uvoza.
- Na londonskom tržištu barel je porastao 0,89 posto, na 62,45 dolara.
- Na američkom tržištu barel je poskupeo 1,02 posto, na 58,85 dolara.
Cena zlata jutros je dostigla rekordnih 4.234 dolara po unci, jer se investitori okreću sigurnijim ulaganjima usled tržišne nestabilnosti.
Na Volstritu su S&P 500 i Nasdak ponovo porasli, zahvaljujući dobrim rezultatima banaka i tehnoloških kompanija.
- Dau Džons oslabio je 0,04 posto (na 46.253 poena)
- S&P 500 porastao 0,40 posto (na 6.671 poen)
- Nasdak skočio 0,66 posto (na 22.670 poena)
- Akcije Morgan Stenlija i Bank of America skočile su više od 4 posto, pa je S&P 500 indeks bankarskog sektora porastao 1,2 posto.
ASML je ponovo objavio bolje rezultate od očekivanih, a cena njegove akcije porasla je 2,7 posto, dok je indeks proizvođača čipova skočio 3 posto.
Trgovinski sukob između SAD i Kine time je privremeno pao u drugi plan.
Na evropskim berzama se trgovalo oprezno:
- FTSE (London) oslabio je 0,30 posto, na 9.424 poena
- DAX (Frankfurt) pao 0,23 posto, na 24.181 poen
- CAC (Pariz) porastao 1,99 posto, na 8.077 poena.
Glas Javnosti/ T02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
