Povećanje cena uslovila je povećana potražnja u velikim gradovima ali ovaj trend nije zaobišao ni manje sredine.
Primer manjeg mesta gde je tražnja za nekretninama naglo porasla je Pirot, pa je novi stambeni kompleks koji Piroćanci žargonski zovu Pirot na vodi unapred rasprodat.
"Pre sedam osam meseci cena je bila 900 evra. Kažem pre sedam meseci jer sad i nemamo slobodnih stanova, a sad kad bi se prodavalo bilo bi sigurno 1000 evra najniža moguća cena", kaže Boban Mijalković, investitor.
U Subotici se stambeni objekti trenutno grade na 40 lokacija, a cena od oko 1.200 evra kvadrata u izgradnji garantovana je samo kad se plati unapred. Traže se i kuće, uglavnom manje kvadrature u centru grada i na Paliću.
Veće interesovanje za kupovinu, ali i izgradnju stambenih objekata beleži se i u Užicu gde je prošle godine izdato 200 građevinskih dozvola, za trideset više nego u 2020-oj, a interesovanje za gradnju je veće za vangradske sredine.
Među gradovima gde je najpre zabeleženo poskupljenje je Niš gde je sada cena kvadrata, zavisno od lokacije, od 1.200 evra za staru gradnju do čak 2.000 evra za stanove u izgradnji.
Uporedo sa rastom kupoprodajnih cena poskupeli su i stanovi koji se uzimaju u zakup. Nešto povoljnije može da se prođe sa stanovima koji su u privatnim kućama dok recimo za garsonjeru u centru grada treba izdvojiti najmanje dvesta evra mesečno,piše Kurir.
Razlog za ovakva kretanja na tržištu nekretnina, kažu stručnjaci, je što se mnogi odlučuju za takozvanu štednju u kvadratima. Takođe povoljniji su stambeni krediti, a cenu diktira i viša cena repromaterijala i radne snage. Prognoze su da će se tokom godine cene stabilizovati.
Do stana je trenutno najlakše doći u Majdanpeku, za oko 300 evra po kvadratu. Izuzimajući prestonicu, stanovi su najskuplji u Novom Sadu - od 1.500 do 3.000 evra za kvadrat stare gradnje.
BONUS VIDEO: EKSKLUZIVNO! KAKO NAM TRUJU MOZAK