Dolazak radnika iz Nepala i Maroka otvorio mnoga pitanja: Reagovanja iz Kragujevca

Vest o potencijalnom uvozu 800 radnika iz Maroka i Nepala za rad u Stelantisu u Kragujevcu izazvala je burne reakcije u domaćoj javnosti. Dok jedni tvrde da se radi o jedinom mogućem rešenju za održavanje proizvodnje, sindikati i ekonomisti upozoravaju da su problem niske zarade, koje teraju domaće radnike da posao traže u inostranstvu.

U Kragujevcu su se nedavno pojavile priče o dolasku 800 radnika iz Nepala i Maroka u Stelantisovu fabriku automobila u tom gradu.

Vest su preneli kragujevački mediji, pozivajući se na člana Gradskog veća zaduženog za privredu Radomira Erića.

On je tom prilikom rekao da u Kragujevcu trenutno ima oko 9.000 nezaposlenih, što je otvorilo pitanje zašto se, uprkos tom broju nezaposlenih, planira uvoz radnika iz inostranstva.

Na to je delimično odgovorio dugogodišnji lider Samostalnog sindikata grada Kragujevca i fabrike Zastava oružje Jugoslav Ristić, koji je za agenciju Beta rekao da dolazak radnika iz inostranstva u fabriku automobila nije iznenađenje.

 „Jasno je da će doći radnici sa strane, jer za te zarade koje su nešto veće od 70.000 dinara očigledno je da ljudi u Kragujevcu nisu zainteresovani, jer od toga ne mogu da prežive. I zato se poseže za dolaskom radnika iz Nepala i Maroka, zemalja u kojima su ljudi jako siromašni“, kazao je on. 

U kragujevačkom Fijatu uskoro radna snaga iz Nepala i Maroka

Ristić je dodao da u Nepalu, koji ima 27 miliona stanovnika, više od polovine ljudi ima manje od 1,25 dolara dnevno za potrošnju, dok Maroko sa 37 miliona stanovnika ima više od tri puta manji BDP od Srbije.

U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, prema njegovim rečima, radnik može da zaradi i oko 90.000 dinara, ako su mu radne sve subote, ali to znači da radi više od 40 časova u sedmici.

 Međutim, iz same kompanije Stelantis još uvek nije stigla zvanična potvrda o dovođenju stranih radnika, a Danas potvrdu izvora ovih informacija nije dobio ni od Radomira Erića.

Nepal zvanično potvrdio učešće na EXPO 2027 u Beogradu

Podsetimo, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u junu ove godine izjavio je da Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu potrebno još 1.000 radnika.

„U Kragujevcu će ove godine biti proizvedeno 100.000 vozila, što će uticati na rast našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pozivam ljude da se jave za posao u fabrici automobila gde će im biti plate od 84.000 do 92.000 dinara“, rekao je on tada za RTS. Dodao je i da u Srbiji ne postoji nedostatak posla već višak zahteva za radnicima.

 Ipak, uprkos tome, interesovanje domaćih radnika ostalo je skromno.

Najbrojniji radnici u Hrvatskoj su Bosanci i Nepalci: Za zapošljavanje generacije Z trebaju nove strategije

Ekonomista Saša Đogović za Danas objašnjava da je tržište potpuno liberalizovano.

„U uslovima kada neka kompanija ima svoje zahteve u vezi sa zaradama koje će isporučivati, onda nalaze takva rešenja. Ako nema dovoljno domaće radne snage, naći će je na trećim tržištima“, navodi on.

Đogović dodaje da to nije ništa neuobičajeno i da svako može da izabere da li će da radi tu ili ima neku drugu alternativu.

 „Ne treba nekim populizmom o migracijama plašiti ljude da će doći neki stranci i uzeti nam hleb“, ukazuje on.

 Naš sagovornik podseća i da Srbija ima odliv radne snage sa našeg tržišta u određenim kategorijama.

„Oni nalaze sebi povoljnije uslove u drugim zemljama. Demografski faktor koji je negativan i odliv radne snage dovode do toga da imamo određene deficite i u skladu s tim dolazi do uvoza radne snage, kako bi se neka investicija realizovala u našoj zemlji“, pojašnjava Đogović.

 On naglašava i da je važno raditi na tome da se institucionalni ambijent popravi i da on bude taj koji će stimulisati povratak naše radne snage i stimulisati priliv investicija naše dijaspore.

 Tu je, svakako i pitanje, atraktivnosti zarade, navodi.

 „Uzrok svakako može da bude nedovoljna i destimulativna ponuda. Ali ako neko nema drugi posao, bolja je i ta ponuda na neko vreme dok se ne nađe drugi posao“, smatra Đogović.

 Država kao suvlasnik bi, prema njegovim rečima, trebalo da urgira kod većinskog vlasnika da dođe do podizanja zarada, s obzirom na troškove života u našoj zemlji.

 „Međutim, to je multinacionalna korporacija i značajno su sužene mogućnosti delovanja i ta korporacija sigurno ima uigrane šeme i lako može da dođe do radne snage koja će biti prihvatljiva“, zaključuje Đogović.

 Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović objašnjava za Danas da na dolazak ovih radnika najpre pokazuje izuzetnu nestabilnost na tržištu rada, nepovoljne uslove rada i neprestani odliv domaćih radnika u inostranstvo.

 „Nestabilnost na tržištu rada postoji, jer ako su informacije koje dolaze iz Kragujevca tačne, nije moguće pronaći domaće radnike čak ni za poslove kod poslodavca koji je sledbenik kompanije FIAT Srbija, koja je bila poznata po relativno dobrim uslovima rada“, navodi on.

 Reljanović dodaje da je jasno da dva faktora mogu uticati na takvo stanje.

 „Prvi je da su ponuđeni uslovi rada u Stelantisu daleko lošiji nego što su bili u FIAT-u, a drugi je da radnici koji bi mogli da rade u Stelantisu radije idu u inostranstvo ili se preorijentišu na druge poslodavce koji nude povoljnije uslove rada. Rekao bih da ova dva faktora deluju zajednički i stvaraju klimu u kojoj, koliko god to bilo neshvatljivo, jedna od većih i politički glasnije propraćenih stranih investicija ne može da pronađe zaposlene u regionu koji je zatvaranjem FIAT-ove fabrike pretrpeo značajan udarac, i gde bi se mogao očekivati veći broj radnika spremnih da se angažuju“, ukazuje on.

 Budući da se to ne dešava, Reljanović kaže da je jasno da logika tržišta nije jednodimenzionalna i da faktori koje je naveo značajno utiču na deficit u ponudi domaćih radnika.

 Kakva su prava domaćih radnika?

U zakonskom smislu svejedno je da li tražite jednog ili nekoliko stotina stranih radnika, procedura je identična, objašnjava Reljanović.

 „Cilj poslodavca je da dobije jedinstvenu (boravišnu i radnu) dozvolu za strance koji dolaze na rad u Srbiju, kao i da se taj postupak sprovede što efikasnije“, navodi on.

 Ako se razmatra opcija da strani radnici dođu redovnim putem zapošljavanja, kako pojašnjava, procedura je predviđena zakonom i obuhvata nekoliko koraka.

 „Imajući u vidu zaista veliki broj radnika koji do sada nisu dolazili na rad istovremeno po opštem osnovu, kako navodi, čini se da će najveća prepreka u radno-pravnom smislu biti test tržišta rada. Naime, da bi se doveli strani radnici mora se sprovesti regionalni test koji podrazumeva da Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) mora da zaključi da ne postoji nijedan radnik na teritoriji Srbije koji je osposobljen i voljan da obavlja poslove za koje se traže strani radnici“, podseća naš sagovornik.

Reljanović kaže da mu je gotovo neverovatno da u Srbiji ne postoje ljudi koji traže posao, a koji ne bi bili voljni da im poslodavac bude Stelantis.

 „Iskustvo do sada, međutim, govori da se test tržišta rada po pravilu završava povoljno po poslodavca, odnosno da NSZ zaista nije u stanju da pronađe radnike u Srbiji, što se ponekad može protumačiti i pomoću faktora slabe unutrašnje mobilnosti radnika – koji ne žele da se sele iz mesta u kojem trenutno žive, kao i faktičkog postojanja deficitarnih zanimanja za koje zaista imamo izuzetno mali broj raspoloživih izvršilaca. Ali u većem broju slučajeva igra ulogu i nezakonita, ali od strane NSZ prihvaćena, praksa prema kojoj poslodavac koji dovodi strane radnike ‘skroji’ tražene uslove za zapošljavanje tako da upravo samo strani radnici mogu da ih ispune, iako neki od tih uslova nemaju nikakve veze sa poslovima koje će obavljati“, upozorava on.

 Reljanović navodi i primer ovakve prakse.

„Ako, recimo, dovodite radnike iz Nepala, tražite u opisu poslova da radnik govori nepalskim jezikom. Naravno da takvih radnika nema u Srbiji, ali se postavlja pitanje kako je taj uslov relevantan za, na primer, rad na građevini za koji se radnici traže. Tako da se može zaključiti da je postupak složen, ali da se verovatno očekuje blagonaklonost državne uprave, budući da se radi o ‘nacionalnom projektu’ koji je vlast pre par godina promovisala kao svoju veliku pobedu“, ukazuje on.

 Međutim, Reljanović pojašnjava da ako se radnici dovode, kako su pojedini najavili, na obuke iz drugih Stelantisovih fabrika, onda se test tržišta rada ne vrši i oni mogu doći pod uslovima koji se odnose na ovu kategoriju radnika.

 „To efektivno znači da će primati zarade koje odgovaraju standardu u zemljama iz kojih dolaze, a one će po pravilu biti niže od zarada domaćih radnika, što otvara prostor za različite potencijalne zloupotrebe“, upozorava on.

 Kao još jednu opasnost, Reljanović navodi to da su strani radnici ranjiva grupa radnika, koja se po pravilu retko sindikalno organizuje ili se buni oko uslova rada.

„Oni nisu gotovo nikada upoznati do detalja sa time koje su sve zakonske obaveze poslodavaca, kao i kome mogu da se obrate kada im se prava na radu krše, odnosno da li uopšte smeju da se žale na određena postupanja poslodavaca. Zbog toga postoji opasnost da njihova inertnost bude odlučujuća u otupljivanju delovanja sindikata, utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, kao i generalno u pokušajima sindikata i radnika da sprovode bilo koji oblik kolektivne akcije“, objašnjava on.

 Reljanović naglašava još jedan problem, a to je uloga države.

 „Ako se zapitamo da li država na ovaj način omogućava netržišno ponašanje poslodavaca, koji umesto da poboljšaju uslove rada u situaciji kada nema zainteresovanih radnika za rad u postojećim uslovima, pribegavaju ‘dampingu’ stranih radnika i održavanju niskih i nepovoljnih uslova rada, jedini mogući odgovor je da to jeste tačno u većem broju situacija“, upozorava on.

Država se, prema njegovim rečima, odriče odgovornosti za loše uslove za radnike, smatrajući da njih diktira tržište rada.

 „Kada se, međutim, steknu tržišni preduslovi za poboljšanje tih uslova, nalaze se rešenja poput masovnog dovođenja stranih radnika pod starim, lošim uslovima rada. Dovođenje strane radne snage jeste potrebno jer je tržište rada u Srbiji u alarmantnom stanju, ali je ono rešenje samo na kratak rok i samo u odnosu na pojedine profesije, odnosno zanimanja, i to po pravilu ona za koja nije potrebno visoko obrazovanje“, navodi.

Kako Reljanović dodaje, ukoliko se razmatra položaj stranih radnika koji dolaze pomoću mehanizma kretanja kroz privredno društvo, koje se, takođe, pominje kao mogućnost za dovođenje radnika u Stelantis, postoji značajan rizik da će radnici koji dođu na „obuku“ zapravo obavljati redovne poslove, ali pod uslovima rada koji su daleko lošiji od onih za domaće radnike.

 „Prema Zakonu o radu, oni mogu biti na minimalnom nivou, odnosno ti radnici mogu, na pirmer, da dobijaju minimalnu zaradu i na taj način da budu nelojalna konkurencija domaćim radnicima“, ukazuje on.

 Angažovanje stranih radnika, kako smatra, nije odgovor sam po sebi.

 „To mora da bude samo nužna kratkoročna mera, dok se drugim merama ne poboljša stanje na domaćem tržištu rada. Ove mere za sada izostaju, što govori o tome da ne postoji dugoročni plan oporavka tržišta rada“, zaključuje Reljanović.

Glas javnosti/D01S

SKINI APLIKACIJU