Domaći proizvođači medicinske opreme u prošloj godini zaradili skoro tri milijarde dinara
Autor: Glas javnosti
Delatnost proizvodnje medicinskih i stomatoloških instrumenata izuzetno je važna – kako za zdravstveni sistem, tako i za privredu.
Bez kvalitetnih instrumenata, precizna dijagnoza i bezbedni zahvati nisu mogući. Instrumenti moraju ispunjavati stroge standarde sterilizacije i kvaliteta kako bi se sprečile infekcije i komplikacije.
Zbog sve većeg broja zdravstvenih ustanova i privatnih ordinacija, potražnja za ovim proizvodima stalno raste. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna dobit u 2024. godini u delatnosti proizvodnje medicinskih i stomatoloških instrumenata i materijala iznosila je 2,97 milijardi dinara (2.973.075.000), a čak 120 preduzeća u ovoj oblasti poslovalo je u plusu.
Treba uzeti u obzir da ova delatnost obuhvata širok spektar poslova, pa je svako preduzeće specijalizovano za određene vrste proizvoda ili instrumenata. Na listi najuspešnijih preovladavaju kompanije usmerene na optiku i izradu stakala za dioptrijske naočare, kao i firme koje proizvode ortopedska pomagala.
Među 20 najuspešnijih firmi, čak devet je specijalizovano za izradu različitih vrsta ortopedskih pomagala. Najpoznatija među njima je firma Rudo d.o.o. iz Beograda, koja se nalazi na 14. mestu sa prihodom od 211 miliona dinara (211.030.000) i dobiti od 23,25 miliona u 2024. godini.
Podsećanja radi, istorija ove javne ustanove seže u period nakon Drugog svetskog rata, kada je tadašnji Ortopedski zavod postao državno preduzeće i dobio naziv Rudo po mestu formiranja Prve proleterske brigade. Tokom tranzicije iz društvenog u privatno vlasništvo, firma je prošla kroz više faza. Do oktobra 2024. godine, većinski vlasnik postaje Link Care, a u novembru iste godine sprovodi se prinudni otkup preostalih akcija, čime je država u potpunosti izašla iz vlasničke strukture.
Među starijom populacijom svakako je najpoznatija kompanija Prizma iz Kragujevca. Ovo domaće preduzeće beleži odlične prihode – 1,04 milijarde dinara (1.042.308.000), kao i dobit od 134,5 miliona u 2024. godini, čime zauzima visoko četvrto mesto na listi.
Njihova ponuda obuhvata aparate za merenje krvnog pritiska (po kojima su najpoznatiji), inhalatore, nazalne aspiratore za decu, pulsne oksimetre, koncentratore kiseonika, elektrostimulatore, masažere, termometre, vage, aparate za terapiju apneje (Sleep Apnea), sonične četkice, oralne tuševe, cemente, voskove, proteze, opremu za zubne laboratorije, sterilizatore, ultrazvučne čistače, kao i veterinarsku opremu – dijagnostičke i terapeutske instrumente prilagođene životinjama.
Delatnost proizvodnje medicinskih i stomatoloških instrumenata oslanja se na više povezanih sektora koji omogućavaju njen razvoj, funkcionisanje i plasman proizvoda. Ključne delatnosti uključuju proizvodnju sirovina i komponenti, mašinsku obradu i preciznu mehaniku, laboratorijsku i istraživačku delatnost, servis i tehničku podršku, trgovinu i distribuciju, kao i regulativu i sertifikaciju.
Uprkos velikom broju preduzeća koja posluju u ovoj oblasti, Srbija i dalje beleži značajan uvoz medicinskih i stomatoloških instrumenata. Iako je izvoz u porastu, i dalje je manji u poređenju sa uvozom. Glavni dobavljači su iz Nemačke, Italije, Kine i SAD, a najviše se uvoze dijagnostički aparati, stomatološke stolice, hirurški instrumenti i sterilizatori. Jedan od glavnih razloga za visok uvoz jeste nedovoljna domaća proizvodnja visokosofisticirane opreme.
Srbija najviše izvozi u zemlje regiona (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija), kao i u EU. Među najčešće izvoženim proizvodima su špricevi, igle, kateteri i stomatološki materijali. Rast izvoza podstiču domaći proizvođači sa ISO sertifikatima, uslužna proizvodnja za strane kompanije i povoljni troškovi proizvodnje u Srbiji.
Zdravstvenu regulativu u oblasti uvoza i izvoza uređuju ALIMS (Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije) i Ministarstvo zdravlja, čime se osiguravaju kvalitet i bezbednost proizvoda.
Glas javnosti /B08S
SKINI APLIKACIJU
