Država osniva Alimentacioni fond
Autor: Glas javnosti
Ukoliko jedan od roditelja ne plaća alimentaciju ili ona kasni, novac bi se deci isplaćivao iz Alimentacionog fonda, a država bi ga kasnije prinudno naplatila od roditelja-dužnika, kroz sudski postupak, iz njegove imovine ili iz primanja
Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije koja je počela danas, jedna od 46 tačaka je zakon o Alimentacionom fondu. Ideja je da se osnivanjem Alimentacionog fonda zaštite deca razvedenih roditelja i obezbedi da alimentacija za njih redovno leže na račun roditelja koji je dobio starateljstvo.
To neće značiti da će umesto nesavesnih roditelja država preuzeti brigu o deci, već da ih nateraju da izmiruju svoje obaveze. Ideja je da Alimentacioni fond funkcioniše kao državni fond. Ukoliko jedan od roditelja ne plaća alimentaciju ili ona kasni, novac bi se deci isplaćivao iz te kase, a država bi ga kasnije prinudno naplatila od roditelja-dužnika, kroz sudski postupak, iz njegove imovine ili iz primanja.
Kako stoji u predlogu zakona postupak ne može da zastari. Čak i u slučaju smrti dužnika, za iznos koji duguje državi odgovaraju njegovi naslednici, do visine vrednosti nasleđene imovine.
"Nepotrebno je isticati koliko se na ovaj način olakšava položaj samog deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo ili staratelja, odnosno drugog lica koje o detetu brine, budući da se iz Alimentacionog fonda sredstva potrebna za izdržavanje deteta isplaćuju najkasnije dva meseca nakon pokretanja izvršnog postupka, čime se osigurava egzistencija deteta i njegova elementarna prava, a postupak prinudne naplate zakonskog izdržavanja od dužnika izdržavanja neometano teče do konačne realizacije", stoji u obrazloženju razloga za donošenje zakona.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je da prema podacima 2022. u Srbiji ima 300.000 samohranih majki i 70 000 do 80.000 muškaraca, da polovina od njih ima problem sa alimentacijom, a dve trećine čine žene.
"Samohrani roditelji će biti isplaćeni najkasnije dva meseca od podnošenja zahteva, a pravo na alimentaciju, osim roditelja maloletne dece imaju i deca do 26 godina koja su na školovanju. Uslov je da su državljani Srbije i da imaju status izvršnog poverioca u izvršnom postupku pokrenutom radi ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje", navela je ona danas u Skupštini Srbije.
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da deca nakon razvoda uglavnom ostaju da žive sa majkom. Istraživanje koje je radilo Udruženje građana "Centar za mame", pokazalo je da polovina roditelja koji su preuzeli brigu o deci nakon razvoda ne dobijaju alimentaciju od bivših partnera, a od onih koji dobijaju veliki broj (46 odsto), ne dobija redovno.
Takvi fondovi već postoje u svetu, a osnovale su ih i države u regionu poput Slovenije, Hrvatske, Crne Gore. Na taj način država štiti decu i roditelje koji su nakon razvoda preuzeli brigu o njima.
Samohrani roditelji
Jovana Ružičić iz "Centra za mame" kaže za RT Balkan da će osnivanje Alimentacionog fonda biti ogromna podrška samohranim roditeljima, kojih u ovom momentu ima puno.
"Oni teško mogu da se izbore za finansijsku pomoć njihovom zajedničkom detetu sa bivšim partnerom ili partnerkom. Često pričamo da je u Srbiji potrebna sistemska podrška roditeljstvu. Ovakav fond vidimo kao to, jer će postojati posledice za neispunjavanje zakonskih obaveza. Ovakvi fondovi u regionu i svetu su se pokazali kao uspešni. Oni samim svojim postojanjem doprinose da buvši partneri plaćaju alimentaciju. Možda svoje bivše partnere i decu možete da zavlačite, da ne plaćate alimentaciju, ali državu ne baš", navela je ona.
U predlogu zakona o Alimentacionom fondu stoji da će za sprovođenje ovog zakona u 2025. godini biti obezbeđeno 500.000.000 dinara u budžetu Republike Srbije, a u naredne dve fiskalne godine sredstva za ove namene obezbediće se u okviru limita rashoda i izdataka opredeljenog za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Osnivanje Alimentacionog fonda najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 8. marta ove godine, koji je rekao da država treba da preuzme postupak protiv neodgovornih muškaraca, a da istovremeno učini da se majke osećaju sigurno.
"Kada muškarac neće da plaća alimentaciju, neće da plaća izdržavanje za decu, tada brigu preuzima država i plaća alimentaciju u punom iznosu. Država će sudski da goni tog neodgovornog muškarca i sve će da naplati od njega. Žena će da dobije svoj novac, odmah i neće da čeka i neće da se sudi i tuži", rekao je tada Vučić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2023. godine je razvedeno 10.175 brakova. Najveći broj razvedenih brakova su brakovi sa decom – 5.270 (51,8 odsto). Nakon razvoda starateljstvo nad decom se najčešće dodeljuje ženi, konkretno 2023. godine 3.613 mališana je dodeljeno majkama.
A roditelji koji pokušavaju da izbegnu plaćanje alimentacije, pokazali su se dosta kreativnim na tom polju. Često plaćanje alimentacije za decu doživljavaju kao da novac daju bivšem partneru. Plaćanje izbegavaju tako što umanjuju svoje prihode, prebacuju nekretnine i firme na nekog drugog, dogovore se sa poslodavcem da primaju platu na ruke, a ne preko računa.
U Alimentacioni fond samo na početku država iz budžeta izdvaja novac. Kasnije bi trebao da bude samoodrživ, kroz naplatu sredstava od dužnika.
Visina alementacije
Visina alimentacije za dete zavisi od primanja roditelja. Zakon kaže da je to minimum 15 odsto i maksimum do 50 odsto od redovnih mesečnih primanja. U praksi je to obično između 15.000 i 25.000 dinara po detetu. Nekada može da bude i mnogo manje.
Osnivanje Alimentacionog fonda nije nova ideja. Prvi put se u našoj zemlji pričalo o tome pre 45 godina. I nije ostalo samo na priči, pokušalo se i nešto da uradi, ali bezuspešno.
"Prvi put je Alimentacioni fond ubačen u Zakon o braku i porodičnim odnosima 1980. godine i planirano je da se osniva na lokalnom nivou. Dve lokalne samouprave su pokušale da osnuju takve fondove, ali bezuspešno zbog nemogućnosti regeneracije. Osnovna ideja Alimentacionog fonda je da se on regeneriše kroz ono što država naplati od dužnika", rekao je za RT Balkan nedavno Dragan Vulević, koji se bavi socijalnim pravom.
Bilo je rasprave i 2003–2004. godine tokom izrade Porodičnog zakona koji je zamenio Zakon o braku i porodičnim odnosima, ali zbog nemogućnosti da se obezbedi njegova održivost od toga se odustalo.
U poslednjih nekoliko godina o Alimentacionom fondu sve češće govore određena udruženja, NVO, političke stranke. Svi se slažu da je on dobra ideja, ali da mora da se obezbedi i njegova održivost i podrška drugih sistema, posebno pravosuđa i izmena određenih propisa iz oblasti porodičnih odnosa.
Pionir u osnivanju Alimentacionog fonda je Švedska, gde je taj fond osnovan 1937. godine.
Glas javnosti /R02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
