EKONOMSKI TEROR NAD SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI: Devet meseci zabrane za srpsku robu (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Umesto srpske robe na rafovima prodavnica u srpskim sredinama na Kosovu u ponudi su manje kvalitetni, često i skuplji proizvodi, u apotekama nema lekova iz Srbije, od juna prošle godine srpska privreda pretrpela je šetu veću od 200 miliona evra.
Sve ovo su posledice zabrane uvoza robe iz Srbije, mere koju je uvela Priština pre tačno devet meseci. Na udaru su i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji.
Građani i sa severa i sa juga ne kriju ogorčenost - prisiljeni su da kupuju namirnice lošeg kvaliteta, opao je promet u radnjama sa prehrambenom robom, pribojavaju se da će se na kraju ugasiti mala preduzeća...
Na sve to došla je i zabrana upotrebe dinara.
Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović kaže da je prema procenama PKS do 1. januara ukupna šteta samo neisporučene robe iznosila negde oko 160 miliona evra vrednosti robe.
"Kada bismo dodali i ova dva meseca iz ove godine to bi negde bilo više od 200 miliona evra“, kaže Radovanović.
Zabrana je, podseća, na snazi samo za gotove proizvode, jer je Priština preinačila prvobitnu odluku iz sredine juna 2023, tako što je 8. jula ukinuta zabrana za sirovine, mašine, đubriva i još neke poluproizvode zbog problema koji je nastao u lancu snabdevanja proizvodnog sektora Kosova. Uvideli su, kaže, da time nanose veliku štetu svojoj privredi.
„Svi veliki svetski sistemi koji su investirali u Srbiji i koji imaju svoje proizvodne pogone su na velikom gubitku zbog ove mere. Da pomenem samo ’Koka-kolu’ koja je veliki isporučilac robe. Ona je imala ogromne gubitke zbog nemogućnosti plasmana svojih proizvoda na tržište Kosova i morali su to snabdevanje da preusmere iz drugih centara, konkretno iz Severne Makedonije“, navodi Radovanović.
On ukazuje da se stvara vrlo negativna atmosfera kao da je nepoželjno da kompanije iz Srbije i sa Kosova sarađuju, ali da to nije tako.
„Interes između privrednika postoji. Postoji i poverenje, tako da ova mera nije u saglasnosti sa onim što poslovne zajednice žele. Mi smo u svakodnevnoj komunikaciji sa Privrednom komorom Kosova“, navodi Radovanović.
Pa ipak, mogućnosti da Privredna komora Kosova pomogne oko ukidanja zabrane, kako kaže, su ograničene, a dodaje da ona nije bila konsultovana ni kada se mera donosila.
„Verovatno bi mogli da pomognu partneri koji pomažu u dijalogu na relaciji Beograd-Priština, pre svega mislim na Evropsku uniju i SAD. Eto njih pozivamo da na neki način omoguće normalno funkcionisanje prometa roba između Srbije i Kosova“, kaže Radovanović.
Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini ocenjuje da odluka Prištine o zabrani uvoza robe iz Srbije najviše pogađa srpskog građanina koji nema proizvod iz Srbije nego proizvode sa Kosova ili iz drugih zemalja, jer svaki građanin hoće da konzumira proizvode svoje države.
„Robu koju smo uvozili iz Srbije sada uvozimo iz Severne Makedonije, Albanije i drugih zemalja, dok domaći proizvođači koji uzimaju sirovine iz Srbije to mogu da uvoze bez ikakvog problema. Kosovska ekonomija nema gubitak jer su pronađeni artikli iz drugih država. Ima svih prozvoda, čak ima i srpskih koji se proizvode u Makedoniji i stižu na Kosovo. Troškovi transporta su malo povećani, ali ima svega što traže potrošači. Neki artikli su možda malo skuplji nego što su bili, mada skupoća je svuda, pa se to ne primeti baš puno“, kaže Šahini.
On navodi podatke po kojima je uvoz robe iz Srbije u 2022. godini bio veći od 372 miliona evra, dok je 2023. bio u vrednosti od 198 milona, što znači da je pao za više od 173 miliona evra.
„Po ovim statistikama, najviše gubi privreda Srbije jer je izgubila jednog dobrog partnera, Kosovo. Takođe, Srbija je sada deveti partner Kosova kome prodaje robu, a pre ove mere bila je četvrti. Isto tako i Kosovo je 2022. imalo izvoz u Srbiju više od 60 miliona, a sada je on oko 48 miliona evra, odnosno 12 miliona manje. U celom ovom procesu svi su ekonomski izgubili, a politički još više, jer Kosovo i Srbija u dijalogu nikako ne mogu da dođu do kraja, a mi imamo i sankcije zbog dijaloga“, smatra Šahini.
Zabrana uvoza robe iz Srbije, podseća, usledila je posle hapšenja tri kosovska policajca i to je, kaže, bila neka vrsta osvete prema vlastima Srbije. To što su zabranu kosovske vlasti obrazložile bezbednosnim razlozima, ocenjuje Šahini, ima logiku na političkom planu ali ne i u ekonomiji.
To što su kosovski zvaničnici zabranu pojasnili bezbednosnim razlozima, prema oceni predsednika Asocijacije srpskih privrednika iz Gračanice Saše Sekulića je apsurdno, naročito kada se ima u vidu da je zabrana vrlo brzo ukinuta za sirovine koje se uvoze iz Srbije, dok je ostala da važi za gotove proizvode.
"Logično je onda pitanje: kako Kosovo i dan-danas uvozi sirovine za dalju proizvodnju gotovih proizvoda i da te sirovine nisu opasnost po bezbednost a gotovi proizvodi poput Jafe, Medenog srca ili Rose jesu opasnost?“, kaže Sekulić.
On navodi da je odluka koju je donela Priština bila politička i da sa njom nisu saglasni ni mnogi albanski analitičari. Ukazuje da je na preispitivanje odluke apelovala Američka privredna komora dok je Privredna komora Kosova tražila njeno ukidanje.
Kako ističe, posledica svega je da su građani Kosova dobili nekvalitetnije proizvode i znatno skuplje, za 20 do 30 odsto.
(Foto: Jutjub)
„Mali privrednici sigurno imaju štetu, pogotovu albanski koji su bili zastupnici velikih brendova koji su dolazili iz centralne Srbije, oni su pretrpeli značajne gubitke“, kaže Sekulić.
Mera zabrane koja je doneta 14. juna prošle godine, na početku se odnosila na ulazak kamiona iz Srbije na Kosovo i vlada u Prištini ju je obrazložila “bezbednosnim razlozima”, jer je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca. Odluka će, kako je tada, rečeno biti na snazi do nove bezbednosne procene. Vrlo brzo, početkom jula ukinuta je zabrana za sirovine dok je za gotove proizvode ostala na snazi. Inače, kosovski policajci su iz pritvora u Srbiji pušteni 26. juna, kada im je Sud u Kraljevu potvrdio optužnicu.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
