EU najveći donator u Srbiji

Godišnji iznosi se kreću između 200 i 300 miliona evra, što je čini ubedljivo najvećim donatorom u Srbiji, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.

Za razliku od Evropske unije, koja stabilno ostaje razvojni partner i čak povećava dostupnost bespovratnim finansijskim sredstvima, najveći broj bilateralnih i multilateralnih partnera tokom tih 20 godina smanjivao je obim svoje finansijske podrške ili ih čak u potpunosti prekidao, kao na primer Austrija ili SAD, ističu iz NALED-a.

Prošle godine, iza Evropske unije, kao značajniji partneri sledile su Nemačka, Švajcarska i Švedska, koje godišnje izdvajaju desetine miliona evra, dok Norveška i ostali bilateralni donatori i međunarodne organizacije, poput agencija Ujedinjenih nacija, OEBS-a i Saveta Evrope, učestvuju sa znatno manjim iznosima bespovratnih sredstava, ali predstavljaju značajnu podršku reformama, evropskim integracijama i društveno-ekonomskom razvoju.

Direktorka Odeljenja za dobru upravu i projekte u NALED-u Ana Ilić istakla je da, za razliku od drugih donatora koji se fokusiraju na ograničen broj oblasti u skladu sa sopstvenim razvojnim strategijama, EU jedina podržava praktično sve segmente društvenog života u Srbiji.

 

Najviše sredstava ulaže se u infrastrukturu, to jest energetiku, saobraćaj i zaštitu životne sredine, ali i u socio-ekonomski razvoj, inovacije, digitalizaciju i zdravstvo, a posebno mesto zauzima oblast vladavine prava, koja obuhvata reformu pravosuđa, ljudska prava, slobodu medija i jačanje institucija, što se sve poklapa sa nacionalnim prioritetima, preporukama NALED-a, ali i potrebama građana i privrede.

Carinski rat zbog Grenlanda: EU razmatra uzvratne carine prema SAD u vrednosti od 93 milijarde evra

Kao veoma bitan segment ulaganja navodi se jačanje regionalne saradnje, koju je EU direktno podržala i kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, ali i kroz projekte prekogranične saradnje, usmerene na poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva i smanjivanje teritorijalnih ekonomskih i socijalnih razlika.

 

"NALED je aktivni učesnik nekoliko takvih EU projekata. U Subotici i još tri pogranične opštine u Hrvatskoj, radimo na uspostavljanju solarnih elektrana na 30 javnih objekata, instalaciji pametne javne rasvete i postavljanju 13 pametnih autobuskih stajališta, dok je sa druge strane, na jugu Srbije u Novom Pazaru, Tutinu i opštinama iz Crne Gore, nedavno završen projekat razvoja primarne selekcije i sakupljanja otpada na lokalu", rekla je Ana Ilić.

 

Navela je da ove godine treba da se nastavi povezivanje privrede.

 

"U 2026. treba da nastavimo sa povezivanjem naše privrede sa evropskom kroz razvoj održivog i odgovornog poslovanja, dekarbonizaciju, održivu trgovinu i razvoj inovacija. Važno je da naša privreda što brže napreduje u primeni evropskih standarda u poslovanju i da maksimalno iskoristi fondove koji su joj dostupni iz različitih evropskih programa."

 

Dodala je da je to prostor u kome možemo da napravimo značajan iskorak već ove godine, a da će NALED kao kontakt tačka Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) posebnu podršku pružiti startapovima, istraživačima, kompanijama i svima onima koji žele da inoviraju i svoja inovativna rešenja i proizvode ponude evropskom tržištu.

Glas javnosti /B03S 

SKINI APLIKACIJU