GDE SU I KAKO SE ARČE NAŠE PARE IZ BUDŽETA SRBIJO?! (1. deo) (NARAVOUČENIJE U 9 NASTAVAKA) Šta ne valja i kako može bolje.

(1. deo) Zašto Srbija stagnira i šta nam je činiti? Naša zemlja ima formalno razvijen pravni i strateški okvir reforme javne uprave, ali realizacija pokazuje sve karakteristike institucionalnog zastoja i čak značajnog nazadovanja.

U ovoj analizi sadašnjeg ekonomskog sistema u Srbiji, grupa istaknutih stručnih eksperata ukazuje aktuelnoj vlasti i stručnoj javnosti Srbije na njegova ozbiljna ograničenja i dobre prakse i nudi predloge za mnogo uspešnije vođenje države.

U vremenu kada se Srbija suočava sa brojnim društvenim, ekonomskim i političkim izazovima, pitanje reforme državnog upravljanja i javnih finansija postaje jedno od ključnih za dalji razvoj zemlje. Od načina na koji se planira, troši i kontroliše javni novac zavisi ne samo stabilnost današnje generacije, već i perspektiva budućih. Analiza trenutnog sistema pokazuje da postoje i dobre prakse i ozbiljna ograničenja, a predložene preporuke ukazuju na jasan put ka odgovornijem i efikasnijem vođenju države.

Reforme moraju živeti u praksi, a ne u fijokama

Srbija ima formalno razvijen pravni i strateški okvir reforme državne, odnosno javne uprave, ali implementacija pokazuje sve karakteristike institucionalne stagnacije i čak značajnog nazadovanja. Umesto da zakoni i strategije donesu modernizaciju, oni često ostaju samo mrtvo slovo na papiru, dok građani svakodnevno osećaju posledice – od sporih procedura do nedostatka poverenja u institucije.

Srbija već godinama formalno gradi pravni i strateški okvir za reformu javne uprave. Međutim, kada se pogleda praksa, jasno je da implementacija ne prati donete planove. Umesto napretka, procesi pokazuju znake stagnacije, a u pojedinim oblastima i ozbiljnog nazadovanja.

Na prvi pogled, Srbija je napravila značajan korak u reformi javne uprave – usvojeni su zakoni, planovi i strategije. Međutim, iza uredno napisanih dokumenata krije se drugačija slika: institucije ne uspevaju da sprovedu reforme u svakodnevni rad. Rezultat je institucionalna stagnacija koja onemogućava napredak u kvalitetu usluga koje građani očekuju od države.

Institucije ne prate tempo reformi

Zakonski i strateški dokumenti postoje, ali njihova primena ostaje slaba i nevidljiva.Iako se u izveštajima i strategijama može pronaći čitav niz ciljeva i mera za modernizaciju javne uprave, u praksi se Srbija suočava sa suprotnim trendom. Implementacija zakazuje, a ono što se naziva „reformom“ u realnosti liči na vraćanje unazad. Umesto jačanja kapaciteta i odgovornosti, institucije pokazuju znake blokade.Građani su ti koji svakodnevno osećaju posledice – od komplikovanih procedura do smanjene efikasnosti i slabijeg poverenja u institucije i izostanku stvarnih promena. Za građane to znači isto ono što su imali i pre deset godina – administraciju koja se teško menja i koja sporo odgovara na njihove potrebe.

To je jedan od razloga što i reforma javnih finansija u Srbiji napreduje sporo i fragmentarno, uz prisustvo strukturnih slabosti, a posebno nedovoljne transparentnosti, slabe kontrole rashoda i ograničene odgovornosti u upravljanju budžetskim sredstvima. Takođe, bez stvarne odgovornosti, jačanja nezavisnih kontrolnih institucija i depolitizacije službi, svi budući planovi ostaju samo na papiru.

Ovaj tekst objašnjava nekoliko ključnih barijera koje nas koče, odnosno šta su glavni razlozi zašto stagniramo i šta bi se moglo uraditi da krenemo napred.

Umesto modernizacije javne uprave – ponavljanje starih grešaka

Dakle, glavni nedostaci i sistemski propusti su sledeći:

1. Nedovršen i nepovezan zakonodavni okvir – Višestruke izmene pet sistemskih zakona o državnoj upravi, ministarstvima, budžetskom sistemu, javnim službenicima i javnim agencijama nisu usaglašene, što stvara pravnu nesigurnost i onemogućava celovitu reformu upravljanja. 

2. Ignorisanje COFOG standarda – Ovaj međunarodni UN/OECD standard za klasifikaciju funkcija države omogućava transparentno budžetiranje i međunarodno poređenje, ali Srbija ga u praksi koristi samo formalno, bez analize rezultata. 

3. Nedostatak strateške elite – Iako je Zakonom o državnoj upravi predviđeno kreiranje javnih politika i strateško planiranje, nedostaju obučeni kadrovi za dugoročne poslove, pa „mozgovi sistema“ nisu dovoljno prisutni u upravi. 

4. Slab programski budžet i sistem planiranja – Izostaje jasna veza između strategija, programa i budžeta, što dovodi do neefikasne raspodele javnih sredstava i slabog praćenja učinka, odnosno rezultata. 

5. Slaba upravljačka odgovornost – Nije razvijen mehanizam vezivanja rukovodilaca za rezultate utrošenog novca, pa nosioci javnih funkcija retko snose posledice za neefikasnost, što umanjuje zaštitu interesa građana. 

6. Nedostatak kulture javnog izveštavanja i transparentnosti – Izveštaji o učinku javnih finansija nisu sistematični, niti su predstavljeni građanima na razumljiv i pristupačan način. 

7. Nepoštovanje principa odgovornog fiskalnog upravljanja – Iako član 27b Zakona o budžetskom sistemu propisuje principe odgovornosti, pravičnosti, stabilnosti i transparentnosti, u praksi oni nisu dosledno primenjeni. 

8. Slabo korišćenje nalaza DRI – Preporuke Državne revizorske institucije često ostaju „mrtvo slovo na papiru“, jer se ne razmatraju u parlamentu, niti dovode do sankcija ili strukturnih promena.

9. Nedostatak finansijske inteligencije (pismenosti) – Značajan broj rukovodilaca u javnom sektoru nema osnovna znanja potrebna za odgovorno upravljanje javnim resursima, iako upravo oni donose ključne odluke.

Ekspertski tim uradio analizu stanja i dao rešenja u 9 nastavaka za potrebe SABORA VOLJA NARODA i stručnoj javnosti Srbije na znanje.

Sutra nastavak, 2. DEO pod naslovom “SPOROST I RASCEPKANOST REFORMI”

SKINI APLIKACIJU