GDE SU I KAKO SE ARČE NAŠE PARE IZ BUDŽETA SRBIJO?! (5. deo) (NARAVOUČENIJE U 9 NASTAVAKA) Šta ne valja i kako može bolje.
Autor: Glas javnosti
(5. deo) Izbeći zamke: Važnost budžetskog planiranja Novi koncept dobro uređenih sistema javnih finansija je realno domaćinsko poslovanje u upravljanju bilo kojim budžetskim korisnikom. Domaćinsko upravljanje javnim novcem – odgovorno i oprezno “korak po korak”
Suština strateškog višegodišnjeg programsko budžetskog planiranja u svetu nije da se upadne u zamku preopterećenja, odnosno prevelike ambicioznosti država (mnogo hteo, mnogo započeo...), nego da se ide korak po korak, da su ti višegodišnji planovi u kontinuitetu osnova za uvođenje budžetiranja po učinku, zato što povezuju javne politike (strateške pravce i obime razvoja) sa srednjoročnim novčanim okvirom odnosno za raspoloživu potrošnju – obim odobrenog budžeta. Zato se često kaže da je višegodišnji budžet „priča koja se nikad ne završava“, to je kao trka „štafeta“ sa predajom štafete iz faze i fazu, ali za rezultat ima učinak – postignut postavljeni/planirani cilj od pre nekoliko godina, koji se ostvaruje etapno. U tom smislu će, na primer, jednu bolnicu iste površine i opreme, neka država da gradi za 3 godine, a druga će je izgraditi za jednu godinu, zavisno od finansijskih mogućnosti, odnosno kapaciteta za ovo investiranje na teret budžeta svake države.
Revolucija u načinu pružanja javnih usluga građanima – neuki službenici “spavaju, vozovi prolaze”, a građani sve nezadovoljniji gube poverenje u institucije
Reinženjering državnih poslova (revolucija u načinu pružanja javnih usluga) uslovio je da su javne službe svih država širom sveta suočene sa promenama i izazovima bez presedana, od novih propisa i transformacije radnih praksi do globalne pandemije i informatičkog doba koji nastavljaju da utiču na sve aspekte društva. Nastupila je praktično revolucija u načinu pružanja javnih usluga (reinženjering državnih poslova), jer i informatičko doba diktira fundamentalne promene, a pre svega vremensko smanjenje trajanja postupka pred državnim organima, smanjenje troškova i povećanje ukupnog učinka javne uprave.
Prvo pravilo rukovođenja u javnoj upravi – stalno postupanje u javnom interesu
Novi koncept dobro uređenih sistema javnih finansija je kontinuirano postupanje u javnom interesu (domaćinsko poslovanje) u upravljanju bilo kojim budžetskim korisnikom. Budžet koji logično proizilazi iz takvog pristupa ne određuje ničija volja, politički niti bilo kakav drugi uticaj, već se radi o prostom računskom budžetiranju realno iskazanih resursa i ključnih činjenica o njima, koje mogu da proizvedu određeni rezultat (učinak) u takvom poslovanju.
Upravljanje činjenicama/informacijama ključ uspeha i temelj moderne administracije
Uloga ključnih činjenica/informacija je drugi bitan činilac za valjano donošenje upravljačkih odluka na svim nivoima. Nije slučajno da postoje procene da će, ako je nafta bila gorivo 20. veka, podaci/informacije biti gorivo 21. veka. Dakle, znanje odnosno sposobnost upravljanja relevantnim informacijama i rešavanje problema pomoću digitalnih uređaja, aplikacija i mreža postalo je suštinski vrlo važno za poslovanje i život u 21 veku.
Ključni kapital na planeti u 21 veku – znanja i veštine (intelektualni kapital)
Ključni kapital na planeti nije više imovina, ni novac, već znanje. Sve je više pitanja o višegodišnjim budućim predviđanjima, jer je 21. vek internet ili VEB ekonomije, era „nove ekonomije“ ili ekonomije znanja i veština. Nova ekonomija – ekonomija znanja, gde su najvažniji resursi, umesto kapitala, rada i zemlje – znanje, a u njemu je intelektualni kapital. Dakle, programski dobro postavljeni strateški ciljevi, upotreba znanja, odnosno njegove kapitalizacije koja stvara konkretne vrednosti, postaju neposredna proizvodna snaga, sposobna da stvara rezultat i utiče značajno na nove izvore prihoda državnog budžeta, uz uslov da se zna upravljanje znanjem, ključnim kapitalom na planeti. Najbolji znalci (obrazovani – iskustveno edukovani) će ovu istorijsku promenu koja stvara ogromne uslove za ekspanziju razvoja iskoristiti blagovremeno da značajne ljudske i finansijske resurse presele u virtuelni prostor, što se uveliko i dešava na planeti. Za uspešnost jedne zemlje nije više presudna veličina teritorije, broj stanovnika i slično, već znanje, planiranje i upravljanje ključnim činjenicama i informacijama u korist javnog interesa (domaćinskog poslovanja), što je suština odgovornog upravljanja državom.
Obrazovanje - osnova i centar globalne konkurentnosti
Strateško planski sistem svake zemlje postaje pouzdan čuvar integriteta budžetskog sistema te zemlje, a obrazovanje je osnova i centar globalne konkurentnosti nacionalnih ekonomija. To najpre znači, znati odgovore na osnovna planska pitanja: šta se radi, kako se radi, ko radi, koliko sredstava je potrebno i zašto se radi (koji su izlazni rezultati – šta je učinak, korist). Na ovaj način, korišćenjem znanja, strateško planski sistem svake zemlje postaje pouzdan čuvar integriteta budžetskog sistema te zemlje.
Upravljanje učinkom i rezultataima – glavna tema javnog sektora u svetu
Upravljanje učinkom zasnovano na rezultatima je glavna tema na svim nivoima javnog sektora u svetu, kako lokalnim, regionalnim, nacionalnim, tako i nadnacionalnim, pa je za svaku državu veoma bitno da ovaj model budžetiranja javnih rashoda prilagodi sopstvenim kapacitetima i specifičnostima, kao i da u višegodišnjoj primeni tog procesa, obavezno ima realističan i sistematičan pristup, kako rezultati ne bi izostali.
Programski budžet usmeren ka učinku je novi pristup strateško planskim procesima uz obavezno korišćenje plansko budžetskih alata i poštovanje upravljačke odgovornosti za postizanje planskih ciljeva sadržanih u programu, koji u svetu dobijaju sve više na značaju, a to su standardi za poslove kojima se vrše funkcije države, statistika i analitika ključnih činjenica/informacija za ostvarivanje tih ciljeva. Ovo posebno i zbog obaveze izveštavanja o rezultatima, obaveze dokazivanja učinka i obrazlaganja zahtevanog obima budžeta, ne samo opisivanjem, nego ključnim činjenicama (tzv. programskim informacijama), što čini suštinu novog pristupa u javnim finansijama svih dobro uređenih država sveta.
Novi okvir upravljačke odgovornosti - tzv. „gvozdeni trougao učinka“
Novi okvir upravljačke odgovornosti tzv. „gvozdeni trougao učinka“ podrazumeva da svi rukovodioci budžetskih korisnika na svim nivoima, bez obzira na funkciju, imaju obavezu stalnog praćenja stanja i merenje učinka institucije kojom upravljaju u odnosu na postavljeni plan učinka. Upravljač institucijom (ministar, direktor, upravnik, predsednik mesne zajednice i sl.) brine o rezultatima poslovanja prateći tzv. „gvozdeni trougao učinka“, odnosno obim posla, obim potrebnih resursa koji se angažuju da taj posao obave i obim odobrenog budžeta – to je suština nove orijentacije u upravljanju javnim finansijama u svetu. Dakle, kroz programski budžet pri odobravanju sredstava treba da se prikažu sva ova tri elementa gvozdenog trougla učinka i očekivani/ planirani učinak, što sadrži svaki budžetski program, a da se kroz praćenje i analiziranje ključnih informacija o ovim elementima, radi ostvarenja učinka konačno i dokazuje svrsishodnost (efikasnost) upotrebe budžeta pred nezavisnom revizijom, čime se pravda odobreni budžet i stiče poverenje regulatora i javnosti u odgovorno upravljanje funkcijom države u okviru koje se taj program nalazi.
Ekspertski tim uradio analizu stanja i dao rešenja u 9 nastavaka za potrebe SABORA VOLJA NARODA i stručnoj javnosti Srbije na znanje.
Sutra nastavak, 6. DEO pod naslovom “PET ZAPOVESTI ZA CELOVITOST SISTEMA”
SKINI APLIKACIJU
