Građani Srbije dali 2,5 milijarde evra za neuknjižene objekte
Autor: Glas javnosti
Građani su u toku 2022. godine izdvojili 7,5 milijardi evra na kuće, stanove i druge objekte. Od te sume, trećina je potrošena na nekretnine sa "nesređenim papirima"
Građani Srbije potrošili su tokom 2022. godine čak 2,5 milijarde evra za kupovinu neuknjiženih nekretnina.
Od ukupnih 7,5 milijardi evra koliko je potrošeno na nekretnine u 2022. trećinu novca stanovnici Srbije dali su na stanove, kuće i druge objekte bez valjanih papira.
Promet nekretnina koje nisu evidentirane u katastru velika je crna tačka imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, ali ne i jedina, jer pravnu nesigurnost stvaraju i druge procedure u ovoj oblasti.
Zato će Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), u naredna tri meseca pripremiti sveobuhvatnu studiju sa predlogom rešenja za unapređenje procedure upisa u katastar, legalizacije, evidentiranja javne svojine, restitucije, eksproprijacije, komasacije, konverzije i drugih postupaka.
"U katastru nepokretnosti upisano je 4,9 miliona objekata, ali gotovo identičan broj nije evidentiran. Među njima je više od 2,7 miliona nekretnina koje ispunjavaju uslove da budu upisane, ali njihovi vlasnici to nisu uradili ili ne žele, dok je dva miliona nelegalnih objekata van evidencije katastra koji prvo moraju da budu ozakonjeni", kaže Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u.
Ona navodi da je jedno od rešenja za obe grupe jednostavnija i digitalizovana procedura, sa manje dokumentacije i nižim troškovima.
Veliko opterećenje za dalje investiranje u nekretnine su i nerešeni zahtevi u katastru koji su podneti na osnovu nepotpune dokumentacije, isprava koje nisu sprovodive za upis ili zaostalih zahteva za upis prava na nepokretnostima podnetih pre 2018. godine.
"Imajući u vidu evidentni nedostatak kadrovskih kapaciteta u Republičkom geodetskom zavodu, potrebno je omogućiti predstavnicima zainteresovanih pravosudnih profesija, pre svega javnim beležnicima, ali i javnim izvršiteljima i advokatima, da daju svoj doprinos i pomognu službama katastra u rešavanju zaostalih predmeta", ističe Radovanović.
Advokat Branislav Vještica kaže da iako je mnogim kupcima primamljivije da kupe nekretninu koja se prodaje po nižoj ceni jer je neuknjižena, to ne bi trebalo da bude praksa jer se takvi objekti po pravilu teško legalizuju.
"Cena stanova koji nisu upisani u katastar nepokretnosti je niža zbog pravne nesigurnosti koja postoji u slučaju prometa tih stanova i rizika na strani kupca koji se ogleda u tome da je neizvesno da li će stan moći da se upiše u katastar i da li će kupac postati vlasnik. Treba istaći i da je celokupna procedura legalizacije komplikovanija i dugotrajnija nego kod stanova koji su upisani u katastar, pa sve to utiče na obaranje cene", kaže Vještica.
Naled će u studiji ponuditi rešenja za konačnu i uspešnu tranziciju imovinskih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, iz društvene u privatnu svojinu. To podrazumeva izmene postojećih i donošenje novih zakona, kao i eliminisanje instituta koji komplikuju režim prometa jer pripadaju starim vremenima, među kojima su pravo korišćenja nepokretnosti, državina i slično.
Podaci iz katastra nepokretnosti su javni i svako može da ih proveri putem sajta eKatastra nepokretnosti. Мeđutim, ovi podaci su pre svega informativne prirode i svakako najpouzdaniji način je da se pribavi originalni izvod iz Katastra nepokretnosti.
Glas javnosti/Biznis
SKINI APLIKACIJU
