HRVATSKA JE SAMOODRŽIVA U PROIZVODNJI MESA: Imaju li srpski živinari razloga za brigu zbog ogromne investicije u farmu pilića u Hrvatskoj?

Sada su zabrinuti zbog velike investicije u novu fabriku koju je najavio ukrajinski preduzetnik Andrij Matiukha.

Dakle, kompanija kojoj je vlasnik, Petrinja Chicken Company (PCC), planira u Hrvatskoj godišnje da proizvode 150 hiljada tona piletine, prosečne težine žive vage 2,6 kilograma, što je dva puta više od dosadašnje nacionalne proizvodnje. Plan im je da 90 odsto izvoze na evropsko i azijsko tržište, a tek 10 odsto na hrvatsko.

Bez obzira na to, živinari se boje da će ove količine narušiti stanje na tržištu i potpuno uništiti domaću proizvodnju. Reagovali su i u Evropskom udruženju živinara (AVEC) čiji je predsednik Gert-Jan Oplat mišljenja da će izgradnja pogona u Petrinji imati ogroman uticaj na tamošnje živinare, ali i regiju te celu EU.

- Gledajući veličinu ovog projekta, to je zabrinjavajuće za AVEC - istakao je predsednik ovog Udruženja. On čak smatra da bi hrvatska Vlada trebalo da učini sve da blokira projekat.

- Jedini pozitivan element ovog ulaganja je to što će ukrajinski investitor morati da poštuje sva pravila EU, kako o dobrobiti životinja tako i o uticaju na životnu sredinu, što nije slučaj sa uvezenim proizvodima iz Ukrajine - zaključio je.

U Srbiji koja je takođe samoodrživa u proizvodnji pilećeg mesa ne vide razloga za brigu.

- Za Srbiju i zemlje u okruženju karakteristične su navike potrošača, a to je kupovina rashlađenog mesa, nezamrznutog kakvo proizvode ukrajinski proizvođači - kaže predsednica Udruženja živinara Srbije Sanja Čelebićanin otkrivši da godišnje u toj zemlji proizvode između 115 i 120 hiljada tona pilećeg mesa, odnosno 62 miliona brojlera.

Smatra da se u samoj maloprodaji neće ništa promeniti, a dodala je i da nije došlo do poremećaja tržišta kada je ukrajinska grupa MHP preuzela Perutninu Ptuj pre nekoliko godina.

Ne vidi problem investicije PCC-a u Hrvatsku.

- Mi smo još uvek treća zemlja pa kao što mi treba da imamo dozvole da izađemo na EU tržište, tako će biti potrebne i njima za izvoz u Srbiju - komentariše i dodaje da Srbija izvozi u šest zemalja CEFTA-e, a žele da postamo konkurentniji, povećamo obim proizvodnje te izađemo na EU tržište.

Brojlerska proizvodnja na godišnjem nivou u Bosni i Hercegovini je veća od 50 miliona utovljenih pilića, odnosno oko 72.000 tona pilećeg (očišćenog) mesa.

- Smatramo da smo sasvim samoodrživi - kaže predsednik Koordinacijskog odbora živinara u BiH i izvršni direktor Mesne industrije Madi Edin Jabandžić.

Dodaje kako nastoje otvoriti nova tržišta te da se mogu pohvaliti izvozom u zemlje CEFTA-e, kao i izvozom u EU (Hrvatska, Slovenija, Nemačka, Austrija, Švedska, Švajcarska).

- Na raspolaganje za izvoz u susedne države se može staviti 25% ukupnih količina iz Bosne i Hercegovine - otkriva.

Kaže, teško mu je da komentariše bilo čije planove.

- Svako od nas ima pravo da planira, ali od plana do realizacije određenog projekta često prođe dosta vremena.

Dodaje da će vreme pokazati šta će sve od navedenog na kraju biti realizovano.

- Ako projekat u potpunosti bude ostvaren sigurno je moguće da dođe do određenih viškova na tržištu EU i CEFTA-e. Zabrinuti jesmo, ali ono što nas još više zabrinjava je spora reakcija države na uvozne lobije, troma administracija i nedovoljna podsticajna politika u BiH - zaključuje Jabandžić.


Glas javnosti/ P03S