KAKO I ZAŠTO JE KANADA ODBILA NEMAČKE MILIJARDE DOLARA
Autor: Glas javnosti
Nemački kancelar je 2022. godine otputovao u Kanadu zbog toga što je njegova zemlja bila u ogromnom problemu. Rusija je prekinula isporuku gasa Nemačkoj i bila im je preko potrebna alternativa.
Celu Evropu je zahvatila energetska kriza. Olaf Šolc je došao u Kanadu, kao zemlju koja je jedan od najvećih proizvođača prirodnog gasa kako bi postigao dogovor. Kanadski premijer Džastin Trudo je odbio ovu ponudu uz reči da to "nije ekonomski isplativo".
Nemačka je u tom trenutku bila očajna i potpisala bi bilo kakav dogovor, ali do toga nije došlo. Umesto toga Nemačka potpisuje ugovor sa Katarom na 15 godina. U pitanju su milijarde dolara i decenije poslova. Cela prilika strateškog partnerstva sa Evropom je propala zbog kanadske vlade koja u tome nije videla isplativost.
Kanada je zemlja koja sedi na 33 milijarde dolara prirodnih resursa, kao što su nafta, uranijum kao i minerale od krucijalne važnosti za AI čipove. Geološki je Kanada zemlja koja je "osvojila lutriju" što se tiče vrednosti, ali to vlast ne koristi. Kao pokvaren bankomat, to je zemlja koja ima resurse koje uopšte ne koristi.
U toku 1970-ih, Kanada i Norveška su otkrile naftu, ali je Norveška odlučila da taj resurs ne ni pripada vlasti ni naftnim kompanijama, već da je ulog u budućnost. Sav novac je ulagan u nekretnine, akcije i obveznice i taj fond danas iznosi preko 1,6 triliona dolara što je nešto manje od 300.000 dolara po stanovniku. To je najveći nezavisni fond na svetu, koji je Norveška napravila koristeći naftu.
Kanada, odnosno provincija Alberta je istovremeno napravila fond koji je trebao da služi za budućnost, međutim taj fond je konstantno korišćen za veštačko smanjenje poreza i kupovinu izbora. Norveška pliva u novcu, dok se Kanada davi u dugu većem od triliona dolara.
Od 2014. godine projekti u Kanadi vezani za naftu i prirodni gas su prosto propali. Hiljade biliona u planiranim projektima zaustavljeno. Kompanije su zatim uzele svoj novac i otišle u Teksas ili Australiju.
Kanada je uvela niz ograničenja za kompanije koje se bave gasom i naftom, u cilju ekološke zaštite i u širem planu prelaska na obnovljive resurse. Činjenica je da ćemo do upotrebe obnovljivih resursa svakako doći, ali za nekih 50 godina, međutim čak i za to je potreban novac.
Novac koji Kanada ne uzima, dok potražnja za gasom i naftom sve više raste. Kada Kanada ne proizvede barel nafte, svet će ga jednostavno kupiti od Irana ili Rusije, zemalja u kojima su standardi za zaštitu životne sredine skoro nepostojeći.
Drugi veliki problem su kritični minerali, poput bakra i litijuma, svetu su neophodni zbog industrije električnih automobila, ali ih Kanada ne iskopava. Potrebno je od 12 do 15 godina da bi se otvorio rudnik, a za to vreme se mnogo stvari promeni. U severnom Ontariju je otkriveno ogromno nalazište hromita i nikla, vredno desetine milijardi, međutim do danas tamo nije otvoren rudnik.
Sprečena birokratijom Kanada sedi na bogatstvu koje ne može da koristi i polako tone u dugove i propada.
Glas javnosti / Jutjub STATESTOP
SKINI APLIKACIJU
