Koliko će još rasti cena zlata
Autor: Glas javnosti
Osnovna prognoza "Goldman Saksa" predviđa da bi cena zlata u normalnim okolnostima mogla da poraste na 4.000 dolara po unci do polovine 2026. godine, dok bi u slučaju izuzetno negativnog šoka mogla da dostigne i 5.000 dolara
Nije lako ni izbrojati koliko puta je od početka godine cena zlata na berzi dostigla "novi rekord". U svakom slučaju, ona je sada već prešla 3.650 dolara za uncu, a prognoze stručnjaka ukazuju da bi u narednom periodu mogla dostići i vrtoglavih 5.000 dolara. Na to je nedavno upozorio "Goldman Saks" uz opasku da će to zavisiti od daljeg toka sukoba Donalda Trampa sa Federalnim rezervama SAD.
Trampova trgovinska i ekonomska politika podstiče investitore da preispitaju svoju izloženost dolaru kao dominantnoj svetskoj valuti, pa "utehu", odnosno sigurnost, kao i mnoge centralne banke, traže u kupovini zlatnih poluga, što ovom plemenitom metalu dodatno diže cenu. Prema podacima Evropske centralne banke, zlato je u prvoj polovini godine preteklo evro kao druga najvažnija rezervna imovina na svetu za centralne banke, vođeno rekordnim kupovinama i vrtoglavim rastom cena.
Zalihe zlata koje drže centralne banke širom sveta približavaju se istorijskim maksimumima iz posleratne ere Breton Vudsa. Dostigle su vrhunac od 38.000 tona sredinom šezdesetih godina prošlog veka, a prema podacima ECB, lane su ponovo porasle i dostigle 36.000 tona.
Globalna potražnja za zlatom je u stalnom je porastu još od 2014. godine, a posebno od početka sukoba u Ukrajini. Glavni pokretači su centralne banke, a posebno u Kini, koja sve više ulaže u zlato kao stratešku rezervu.
"Da bi se shvatila veličina globalne potražnje, dovoljno je reći da pri sadašnjoj ceni od 3.652 dolara po unci, vrednost tone zlata prelazi 112 miliona dolara. To znači da očekivana tražnja u 2025. godini predstavlja tržište vredno oko 560 milijardi dolara – što jasno pokazuje zašto se zlato ponovo posmatra kao strateška rezerva i novac budućnosti", kaže Georgi Hristov iz kompanije "Taveks zlato i srebro" za RT Balkan.
Stručnjaci ističu da je popuštanje monetarne politike u SAD, koje se očekuje, jedan od ključnih razloga za rast cene zlata.
"Analitičari veruju da postoji 80 odsto šansi da ćemo već u septembru videti smanjenje referentne kamatne stope za najmanje 25 baznih poena. Opuštenija monetarna politika pogoduje ceni imovine poput zlata, koje se naširoko prepoznaje kao zaštita od inflacije", objašnjava Hristov.
Kada se pogledaju najveće ekonomske krize u poslednjih 100 godina, jasan je obrazac koji se ponavlja - nagli rast cena aktiva, zatim oštar pad, recesija i usporavanje ekonomije. Situaciju dodatno komplikuju reakcije vlada i centralnih banaka – umesto prirodnog prilagođavanja, često se pribegava novom zaduživanju i "naduvavanju balona". Svaka sledeća kriza postaje teža od prethodne jer se dugovi gomilaju, a vrednost novca slabi.
"Najveći problem je što su tradicionalni alati za ublažavanje kriza gotovo iscrpljeni. Kamatne stope su već niske i njihovo dalje smanjenje više podstiče inflaciju nego rast. Globalni dug je na istorijskom maksimumu, politička stabilnost narušena, a privredni rast stagnira. Preostaju samo mere poput štampanja novca i kontrole krive prinosa – što ukazuje na početak sistemske promene", kaže Hristov i dodaje da prinos od zlata u recesijama obično nadmašuje drugu imovinu.
On tvrdi da, iako je na samom početku krize moguć kratak pad usled potrebe za likvidnošću, ubrzo sledi rast i navodi da zlato raste oko 15% u svakoj krizi.
Upravo na to ukazuju i prognoze "Goldman Saksa". Osnovna prognoza predviđa da bi cena zlata u normalnim okolnostima mogla da poraste na 4.000 dolara po unci do polovine 2026. godine.
U slučaju izuzetno negativnog šoka, kao što je ozbiljno ugrožavanje nezavisnosti Federalnih rezervi koje bi pokrenulo paniku investitora, cena zlata bi mogla da dostigne 4.500 dolara. Najekstremniji scenario "Goldman Saksa" predviđa da bi investitori mogli da preusmere jedan odsto svojih ulaganja državnih obveznica u zlato, što bi dovelo do skoka cene ovog metala na skoro 5.000 dolara za uncu.
Analitičari navode da su investitori zabrinuti da bi "politizovan" FED bio skloniji smanjenju kamatnih stopa nego što bi to inače bio slučaj, što bi dovelo do povećanja dugoročnih inflacionih očekivanja i potkopavanja cena američkih trezorskih obveznica, zbog čega bi potražnja za zlatom dodatno porasla.
Glas javnosti T02S
SKINI APLIKACIJU
