Koliko košta ručak za četvoročlanu porodicu u restoranima u Srbiji? Da li je skuplje od spremanja kod kuće

Statistički gledano cene ugostiteljskih usluga u poslednje dve godine povećane su za više od 25 odsto.

Na cene kafedžija ne utiče samo poskupljenje hrane i pića koje je u Srbiji poslednje tri godine među najvećim u Evropi, nego i cene struje, goriva, plate, zakup prostora, a na kraju krajeva i platežna moć građana.

Neko bi pomislio da će poskupljenja oterati građane iz kafana, ali sudeći po podacima Zavoda za statistiku, za prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle promet se povećao za 22. odsto. kada se isključi godišnja inflacija, opet imamo i realni rast prometa od 10 odsto.

Ipak, indeksi i procenti su jedno, a praksa je drugo, pa smo istraživali koliko košta ručak u nekoliko većih gradova Srbije.

Za početak, teško je doći do prosečne cene i hrane i usluge, jer mnogo zavisi od lokacije, reputacije, luksuza, odnosno ambijenta, menija itd.

Cene u Beogradu

U Beogradu se može jesti na mestima sličnijim brzoj hrani nego restoranu do luksuznih restorana sa Mišlenovom preporukom.

U proseku 10 ćevapa može da se pojede za od 800 do 1.200 dinara, biftek od 1.800 pa do 3.500 dinara, losos na žaru od 1.400 do 1.600 dinara.

Teleća čorba košta od 340 do 500 dinara, a slična je cena i na primer, šopske salate. Kupus salata košta od 200 pa do 400 dinara.

Jagnjeće pečenje košta oko 2.800 dinara, a praseće oko 2.200 dinara za kilogram.

Što se tiče pića, rakije koštaju od 250 dinara pa naviše, pivo od 270 dinara, a skokovi oko 250 do 280 dinara.

Neki prosečni ručak koji se sastoji od teleće čorbe, porcije ćevapa, salate, pića i deserta u Beogradu u proseku košta 2.500 do 3.000 dinara.

Naravno, ako bi se naručivala jela skuplja od ćevapa, cena može i da se udvostruči.

U svakom slučaju, prosečan ručak za četvoročlanu porodicu teško da može biti jeftiniji od 10.000 dinara, a može biti znatno skuplji.

Cene u Novom Sadu

U Novom Sadu posetioci ugostiteljskih objekata imaju osećaj da cene značajno rastu kako se kreće u novu sezonu, bilo letnju, bilo zimsku.

Tradicionalni gulaš koji se jede u Vojvodini sada je oko 1.000 dinara. Pileći file, rolnice, svinjski file i ćureći medaljoni, su prosečno od 1.200 do 1.500 dinara.

Porcija od pet ćevapa je 400, a od deset 700 dinara, ali u pečenjarama. U restoranima je mala porcija oko 700, a velika 1.200 dinara i uz to se dobije prilog, obično pomfrit i luk. Rebra već koštaju više od 2.000, a bifteci oko 2.800 dinara.

Salate su od 600 do 800 dinara, a supe oko 400 dinara.

U Novom Sadu, za desert se obično služe šnenokle, krempite, kesten pire, lenje pite.. Njihova cena je oko 500 dinara po porciji.

Ručak za jedno koji se sastoji od supe, glavnog jela, na primer 10 ćevapa i salate i na kraju deserta, dakle bez pića, u Novom Sadu košta oko 2.500 dinara.

Čaša vina je u restoranima oko 300 dinara, piva su u proseku 250 do 300 dinara, rakija 0,3 je takođe oko 300 dinara. Ako naš ručak zalijemo jednim pićem, račun prelazi 3.000 dinara za jednu osobu.

Tako ispada da četvoročlana porodica u Novom Sadu za ručak mora da plati više oko 10.000 dinara.

Za one koji preferiraju pice umesto mesa, u picerijama, male pice su od 700 dinara dok su velike prosečno 1.200 dinara.

„Sve je naravno poskupelo, jer ni kafedžije ne mogu da nađu računicu. Dažbine su skuplje, nabavka je skuplja, o renti lokala da ne pričam. Ako hoćeš lokal na dobrom mestu, računaj 1.000 evra mesečno. Teško se nalaze i radnici, dnevnice su veće i tako redom. Čak i moji drugari mi nekad kažu da će rađe ostati kod kuće i popiti tri piva nego doći kod mene u kafanu i ja to razumem“, kaže nam kroz smeh novosadski kafedžija Kole.

Cene u Kragujevcu

U kragujevačkim kafanama, restoranima i hotelima cena porcije čorbe (od teleće do riblje) kreće se u rasponu od 360 do 650 dinara. Porcija od 10 ćevapa košta od 850 do 1.100 dinara. Hleb ili lepinju Kragujevčani u kafani plaćaju od 120 do 320 dinara.

Standardna pljeskavica košta oko 1.200, a Karađorđeva šnicla oko 1.800 dinara. Toliko košta i porcija piletine. Salate, one najpopularnije, šopska i kupus, koštaju od 250 do 450 dinara.

Što se dezerta tiče najjeftiniji je sladoled 110 dinara, a kolači i torte (na primer, tiramisu, čizkejk…) koštaju od 360 d0 600 dinara.

Cene pića se kreću u rasponu: rakija (0,03) od 150 do 180 dinara, čaša vina (belo i crno) od 400 do 500, a pivo (0,3) od 240 do 360 dinara. Sokovi koštaju od 190 do 220 dinara.

Naš standardni ručak sa 10 ćevapa i čorbom, salatom i deserom u Kragujevcu, dakle, košta oko 2.100 dinara u proseku. Sa pićem oko 2.400.

Četvoročlanu kragujevačku porodicu izlazak na ručak košta malo ispod 10.000 dinara.

„Promet je opao, to je evidentno i opada svakodnevno“, kaže za Danas Milenko Marjanović, sa stažom od 57 godina u ugostiteljstvu, vlasnik dva hotela „Zelengora” i „Šumarice” i tri najpoznatije gradske kafane „Balkan”, „Stara Srbija” i „Paligorić”.

Po njegovim rečima pad u prometu se oseća i zbog sezone, jer je leto prošlo i više nema „prihoda od bašti”.

Mađutim, kragujevačke pečenjare, iako beleže rast cena, ne brinu zbog manje gostiju.

U najpoznatijoj pečenjari, u Kragujevcu, „Biblioteci kod Milutina” kilogram prasećeg pečenja košta 2.500, a jagnjećeg pečenja 3.300 dinara.

„Promet nije opao ni malo“, kratak je Stavro Rašković, vlasnik „Biblioteke”.

U pečenjari kod Ratka, takođe popularnom među brojnim Kragujevčanima kilogram prasećeg pečenja košta 2.000 a jagnjećeg pečenja 3.000 dinara.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU