Koliko se stanova u Beogradu izdaje preko Bookinga i Airbnb i kako to utiče na hotelijere?
Autor: Glas javnosti
Aplikacije za kratkoročno iznajmljivanje stanova, poput Bukinga (Booking) i Er bi-en-bija (Airbnb), danas se svakodnevno koriste u svetu. Njihova ekspanzija promenila je turizam i hotelijersku industriju u svim većim turističkim gradovima, uključujući i Beograd.
Tokom 2023. godine, Srbija je dostigla rekorde u oblasti turizma za Beograd, sa rastućim trendom od 2014. godine. Najezda turista, ali i Rusa i Ukrajinaca zbog rata, dovela je do toga da se sve veći broj stanodavaca opredeljuje za kratkoročno izdavanje stanova jer im je to „isplativije“.
Na Bookingu i Airnb samo u Beogradu dostupno je skoro deset hiljada apartmana za izdavanje. Većina njih su stanovi između 20-30 metara kvadratnih, što ih čini pogodnim za manji broj osoba – najčešće dve. Lokacije na kojima stanovi/apartmani za kratkoročnu upotrebu najviše dominiraju jesu sam centar grada, Stari grad i Savski venac. Prosečna cena stana iznosi oko 40 evra, a moguće ih je rezervisati na najviše 90 dana.
Ukoliko stanodavac izdaje stan za 40 evra po danu, što je prosečna cena koštanja apartmana na ovim sajtovima, na mesečnom nivou može da zaradi i do 1200 evra.
Ono što stanodavci ističu kao prednost jeste što im ove aplikacije nude određeni vid „bezbednosti“. Airbnb na primer ima opciju ErRikaver (AirRecover), preko koje rentijer može dobiti nadoknadu za štetu koju gosti naprave. Dakle, to je sigurnost koju pruža Airbnb od neprimerenog ponašanja ili štete. Uz to, rentijeri kažu da na ovaj način imaju mogućnost da koriste prostor kad njima zatreba, što ne bi mogli ukoliko ga daju u zakup.
Međutim, sve veća dominacija sajtova za kratkoročno izdavanje stanova, od kojih su Booking i Airbnb najpopularnije, počela je da se negativno odražava na građane, a pre svega na one koji žive u centru. Uroš, takođe stanodavac, navodi da se povećalo korišćenje ovih aplikacija, a i da su cene nekretnina skočile tokom dolaska Rusa i Ukrajinaca u Srbiju.
„Prešao sam na jer nisam mogao da srpskoj porodici izdajem stan za 800 evra. Airbnb mi sa skokom cena nekretnina omogućava da zaradim, a dolaze mi uglavnom stranci. Znam za primer porodice koja je pre dolaska Rusa i Ukrajinaca živela u centru i plaćala kiriju 400 evra, sa njihovim dolaskom cena kirije je skočila na 1000 evra, a oni su morali da se odsele u Borču“, kaže Uroš.
Popularnost ovakve koncepcije turizma utiče na tržište nekretnina za koje u beogradskim agencijama za izdavanje kažu da se evidentno menja. U problemu su oni koji traže stan na duži period, a posebno u centru grada, jer upravo je ovde lociran najveći broj objekata u službi „stana na dan“.
Uz to, stanodavci kažu da imati podstanara predstavlja rizik – nisu sigurni da li će plaćati račune na vreme i sl. Kratkoročno izdavanje je lakše jer sami kontrolišu plaćanje računa i manje se haba inventar.
Problem je sistemski, neophodno uskladiti Zakon o turizmu sa zemljama EU
Međutim, iako korišćenje ovih aplikacija ima svoje prednosti, tako da korisnici mogu pobeći od buke hotela ili sami sebi spremiti ručak, njihovo korišćenje u Srbiji, a pre svega u Beogradu, loše se odražava na ukupnu turističku privredu, što uključuje i hotelijersku industriju.
Kod nas ovakvi stanovi nisu prijavljeni kao apartmani za pružanje turističkih usluga, što znači da najveći broj vlasnika ne plaća porez po tom osnovu. Airbnb takođe ne snosi posledice ukoliko korisnici ne plaćaju porez na zaradu koju dobijaju preko ove platforme.
„Radi se o nelojalnoj konkurenciji. Najveći broj objekata nije registrovan i zbog toga nema plaćanja taksi ka gradu, jer stanodavci ne prijavljuju svoje goste. Sve to ugrožava budžet grada, a i Srbije – šteti budžet i licencirane subjekte. Pritom, ove stvari je jako teško proveriti i kazniti. Inspekcijska služba je ona koja je bavi tim proverama, ali njih ima toliko malo da ne mogu sve prijave da provere“, kaže predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Dragan Subotić.
Čak i kada je bilo nekih akcija, kako kaže predsednik ovog udruženja, nije došlo do sudskog procesa. „Inspekcijska služba je čak i tražila od budžeta da se izdvoji određena količina novca, da oni deluju kao zakupci prostrora i da na taj način ukažu na neregularnosti, da bi imali konkretne dokaze, ali to nije odobreno“, dodaje on.
Subotić dodaje da je asocijacija pokušala više puta da ukaže na neregularnosti, ali da ništa nije urađeno jer reč turističkih asocijacija nema snagu kao reč inspekcijskih službi. „Problem je sistemski, prvenstveno je neophodno uskladiti Zakon o turizmu sa zemljama Evropske unije. Kod nas važe potpuno drugačija pravila“, kaže on.
Direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov takođe kaže da je problem sistemski i da država treba da reguliše ove oblasti.
„Aplikacije poput Bookinga i Airbnb često negativno utiču na hotelijersku industriju jer se gosti često odlučuju za iznajmljivanje stanova ispred hotela. To se pre svega odnosi na smeštaje koji funkcionišu u sivoj zoni, odnosno koji nisu regulisani zakonima, a često i nisu bezbedni za korisnike jer nisu registrovani“, objašnjava on.
Regulacija stigla u EU… Da li će zaživeti i kod nas?
Digitalne platforme kao što su Booking.com ili Airbnb beleže veliki uspeh, ali donose i probleme za lokalne zajednice, a jedan od njih je nedostatak stanova za dugoročno iznajmljivanje po pristupačnim cenama. Države članice Evropske unije primetile su ovaj problem, pa su potvrdile novu uredbu o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja. Međutim, čak i sa konačnim usvajanjem uredba će početi da se primenjuje tek od 2026. godine.
Novim pravilima uvode se usklađeni zahtevi za registraciju za iznajmljivače i nekretnine za kratkoročno iznajmljivanje, uključujući dodelu jedinstvenog registracionog broja koji treba prikazati na internet stranicama nekretnina i internet platformama.
Iznajmljivači će dostaviti jednostavne informacije kako bi im se dodelio registracioni broj, koji će biti potreban za pružanje usluga kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja. Internet platforme moraće jedinstvenoj digitalnoj ulaznoj tački u državama članicama redovno da dostavljaju informacije o aktivnostima iznajmljivanja za svoje iznajmljivače. To će nadležnim telima pomoći da izrade pouzdanu statistiku i preduzmu dobro utemeljene regulatorne mere.
Srbija je, dala predlog da se ubuduće na Bookingu oglašavaju samo objekti koji bi prilikom registracije ovoj kompaniji morali da prilože jedinstveni identifikacioni broj koji dobijaju od Centralnog informacionog sistema e-turista. Praktično bi time bili registrovani, međutim, iz ove kompanije su za sada rekli da im je to neprihvatljivo. Ne postoji način da se kontroliše poslovanje Bookinga u Srbiji s obzirom na to da, kako piše Politika, i dalje nemaju predstavništvo u našoj zemlji. Možda će novi propisi pomoći da se ova sfera u Srbiji reguliše, ukoliko mere budu usvojene.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
