Limit za paušalce nije menjan od 2013. godine

Mali preduzetnici u Srbiji, koji posluju prema paušalnom modelu, već godinama rade po istim poreskim uslovima, iako se sve oko njih značajno promenilo.

Ključni prag za ostanak u sistemu paušalnog oporezivanja – promet do šest miliona dinara godišnje – nije promenjen još od 2013. godine.

A od tada su, prema zvaničnim podacima, potrošačke cene porasle za čak 70%. Drugim rečima, realna vrednost tog praga je značajno manja, a opstanak u sistemu sve teži.

Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da ukoliko preduzetnik u toku kalendarske godine ostvari prihod veći od šest miliona dinara gubi pravo na paušalno oporezivanje. Ovaj prag nekada je odgovarao prosečnim uslovima poslovanja manjih zanatlija, frizera, IT konsultanata i sličnih delatnosti.

– Danas, sa inflacijom koja je „pojela“ značajan deo tog iznosa, sve je više onih koji iz njega ispadaju, ne zbog bogatstva, već zbog osnovne tržišne dinamike – navodi se u analizi stručnjaka u Sivoj knjizi koju je nedavno objavio NALED.

Na kredit se kupuje ono što traje duže od kredita

Međutim, još veća nelogičnost pojavljuje se kada se uzme u obzir prag za ulazak u sistem PDV-a, koji iznosi osam miliona dinara, ali za razliku od paušalnog praga, ne vezuje se za kalendarsku godinu već za poslednjih 12 meseci poslovanja. To znači da preduzetnik može ući u PDV sistem iako u tekućoj godini još nije prešao granicu od šest miliona dinara, jer se periodi ne poklapaju.

A kada se pređe PDV prag paušalac automatski gubi pravo na jednostavno oporezivanje i mora preći na vođenje poslovnih knjiga. To za sobom povlači dodatne troškove, angažovanje knjigovođe, ali i više administrativne obaveze. Ipak, ono što najviše frustrira paušalce jeste nemogućnost fleksibilnog prelaska sa jednog režima oporezivanja na drugi.

Da li je problem u aplikaciji

Naime, sistem ePorezi, koji je uveden kao deo digitalizacije poreskog sistema, dozvoljava promenu načina oporezivanja samo do 15. decembra za narednu godinu. I to isključivo elektronskim putem, bez papira. Pritom, aplikacija omogućava samo dve promene: iz paušala u samooporezivanje i iz samooporezivanja u sistem isplate lične zarade. Ono što ne dozvoljava, a što je ranije bilo uobičajeno, jeste da paušalac u narednoj godini pređe direktno na sistem lične zarade.

Ovo ograničenje dodatno je zakomplikovano mišljenjem Ministarstva finansija iz 2020. godine (br. 430-00-7/2020-04), kojim je zauzet stav da preduzetnik koji tokom godine izgubi pravo na paušal ne može te iste godine preći na isplatu lične zarade – već mora čekati 15. decembar i prijavu za sledeću godinu. Iako takvo mišljenje ima veliku težinu u praksi, ono nije zasnovano na izmenama zakona. Naime, ni Zakon o porezu na dohodak građana, ni bilo koji drugi propis, ne zabranjuju takav prelazak u toku godine. Naprotiv, pre uvođenja ePoreza, promena se mogla sprovesti papirom i bez komplikacija.

Da li na letovanju plaćati kešom ili karticom?

U praksi to znači da se preduzetnik koji slučajno ili zbog rasta poslovanja pređe prag od osam miliona dinara mora da izađe iz paušala, uđe u PDV sistem, vodi knjige, ali nema mogućnost da olakša prelaz prelaskom na ličnu zaradu – čak i ako mu je to najpovoljnija opcija.

Da bi se rešio problem većine paušalaca, analitičari u Sivoj knjizi predlažu izmenu Zakona o porezu na dohodak građana kojom bi se gornji prag ukupnog prometa za preduzetnike paušalce u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti, uskladio sa pragom za ulazak u sistem PDV-a, odnosno povećao sa šest miliona dinara na osam miliona dinara.

Koje su opcije

Slična praksa je prisutna i u zemljama regiona, poput Hrvatske i Crne Gore.

– Predlažemo dve opcije za rešenje pitanja prelaska preduzetnika sa paušalnog načina oporezivanja na oporezivanje putem lične zarade – navode analitičari NALED-a.

Prvo rešenje je da Ministarstvo finansija izda mišljenje, odnosno akt o primeni člana 33a Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se utvrđuje da preduzetnik paušalac može da se opredeli za isplatu lične zarade po prelasku limita, a koji je obavezujući za postupanje Poreske uprave.

– Smatramo da važeće odredbe člana 33a ovog zakona ne predstavljaju prepreku za promenu načina oporezivanja. Alternativno, predlažemo da se dopuni član 33a Zakona o porezu na dohodak građana, tako što bi se izričito propisao način prelaska sa jednog na drugi način oporezivanja. Dodatno, neophodno je prilagoditi aplikaciju ePorezi kako bi ova funkcionalnost bila omogućena – zaključuju stručnajci u najnovijem izdanju Sive knjige.

Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU