Mali: Očekujem u 2026. oporavak rasta, ovo može biti naša najuspešnija godina
Autor: Glas javnosti
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da ove godine očekuje postepeni oporavak privrednog rasta, da BDP poraste za 3,0 odsto, a već sledeće pet procenata i da 2026. može da bude naša najuspešnija godina do sada, kao i da država ima obezbeđena sredstava za bilo koji alternativni scenario za NIS kako bi mogla da zaštiti interese građana.
Ministar Mali je, u intervjuu za Tanjug, poželeo građanima da se sačuva mir u zemlji, nastavi ekonomski razvoj i da pokažemo da smo složni i jedinstveni.
"Mislim da je ta sloga, to jedinstvo najvažnije. Kada smo složni, nepobedivi smo i to je moja želja za ovu godinu", istakao je Mali.
Naveo je da će prioriteti ministarstva koje vodi biti očuvanje životnog standarda stanovništva i investicije, gde svakako prednjače one u okviru priprema za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027 u Beogradu.
Srbija je u 2025. imala priliv stranih direktnih investicija u vrednosti oko tri milijarde evra, a Mali očekuje da će zvanični podaci pokazati da je rast BDP-a iznosio oko dva odsto.
"Prošle godine smo želeli da budemo najbrža rastuća zemlja u Evropi sa stopom rasta od 4,2 odsto, ali jednostavno takva slika Srbije koju su blokaderi slali u svet uticala je na to da nam se uspori privredna aktivnost. Ali smo i dalje pozitivni i očekujem da će za 2025. rast iznositi oko dva odsto", naveo je Mali.
Cilj je, kako kaže, da nadoknadimo sve što smo izgubili tokom prošle godine i da se vratimo na one ubrzane stope rasta koje smo imali dok nije krenula kriza sa koronom 2020. godine.
"Nama je u budžetu za ovu godinu 6,7 odsto BDP-a ili oko 740 milijardi dinara izdvojeno za kapitalne investicije. Dakle, dalje nastavljamo ulaganje u Ekspo, ali i u mrežu auto-puteva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, škola, bolnica, kliničkih centara", rekao je on.
S druge strane, dodao je, povećavaju se primanja stanovništva, pa je sa vanrednim prošlogodišnjim i redovnim povećanjem od danas, minimalna zarada povećana na 551 evro, plate u javnom sektoru dodatno za 5,1 odsto, dok su penzije, čija će isplata početi 5. januara, povećane za 12,2 odsto, što je treću godinu zaredom dvocifreno povećanje primanja najstarijih.
Naveo je da je cilj, što se minimalne zarade tiče, da ona 2027. godine dostigne 650 evra i ukazao da je sa najnovijim povećanjem minimalca, pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom 111 odsto.
"Dakle, u minimalna potrošačka korpa se poptuno pokriva minimalnom zaradom, što se nikada do sada nije desilo, a bio je jedan od zahteva sindikata učesnika u Socijalno-ekonomskom savetu. Druga interesantna činjenica jeste broj radnika koji prima ovu zaradu a on po poslednjim analizama iz oktobra prošle godine, iznosi između 57.000 i 58.000. To je i dalje veliki broj ali je pre desetak godina minimalnu zaradu primalo 300.000-350.000 ljudi. Sam taj podatak govori koliko se Srbija promenila", rekao je on.
Što se penzija tiče one su, prema rečima ministra Malog, 2012. godine u proseku iznosile oko 204 evra, dok će sa decembarskim povećanjem dostići oko 485-490 evra.
Naveo je i da su plate u prosveti prošle godine zajedno sa najnovijom povišicom uvećane za više od 29 odsto, a u zdravstvu za 19,6 odsto, te da su ova povećanja u realnom iznosu jer su iznad nivoa inflacije.
Dodao je da će prosečna plata za decembar prošle godine prvi put preći 1.000 evra.
"Cilj nam je da nam raste BDP, da rastu plate i penzije, da ljudi jednostavno osećaju boljitak i od toga nećemo odustati", poručio je on.
Ocenio je da je uprkos izazovima, i kada globalne stope rasta idu na dole, Srbija lane zadržala pozitivnu stopu rasta, uprkos s jedne strane pokušaju blokaderske revolucije, a s druge strane globalnim izazovima.
"Nama je javni dug u odnosu na BDP 43,1 odsto, dakle, duplo bolji nego što je prosek Evropske unije. Imamo rekordno visoku zaposlenost, a rekordno nisku nezaposlenost, samo 8,2 odsto. Fabrike se i dalje otvaraju. Videli ste krajem prošle godine predsednika Vučića koji je otvarao nove kilometre Moravskog i Dunavskog koridora, otvaraju se i dalje fabrike u Srbiji. Rastu nam plate, penzije, minimalna zarada. Imamo rekordne rezerve zlata, rekordne devizne rezerve a devizni kurs je ostao stabilan", istakao je Mali.
Poručio je da se stabilan kurs može očekivati i nadalje i istakao da je tako već 13 godina unazad, što se nikada u istoriji naše zemlje nije desilo.
Pojasnio je da je devizni kurs sidro makroekonomske stabilnosti a pogotovu u našim uslovima, kada se ljudi i dalje sećaju kako je bilo devedesetih sa hiperinflacijom.
"Malo popuštanje kursa dovelo bi do panike u smislu da država gubi kontrolu - šta ćemo, kako ćemo onda rastu inflatorna očekivanja i tada što bi rekao naš narod, ode mast u propast. Nećemo to da radimo. Držimo stabilan devizni kurs, to je za privrednike veoma važno. Oni nam u razgovoru kažu da nije važna visina kursa, već samo da je on stabilan", naveo je Mali.
Dodao je da stabilan kurs važan i za građane i njihov životni standard jer onda postoji realni efekat povećanja plata, penzija, minimalne zarade.
Prema njegovim rečima u situaciji kada se i znatno veće i ekonomski jače zemlje mnogo teže nose sa svim izazovima, Srbija je pokazala otpornost, što, kako je ocenio, nije slučajno.
"Ekonomija je egzaktna a vođenje ekonomske politike vrlo odgovorna stvar i ovo o čemu ja govorim potvrđuje i MMF. Još jedna veoma važna stvar, uprkos svim problemima i situaciji sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i činjenici da 80 dana, ako ne i više, nijedan litar sirove nafte nije ušao u Srbiju nismo izgubili investicioni kreditni rejting, što je ogroman uspeh", ukazao je ministar.
Odgovarajući na pitanje kada se može očekivati da i rejting agencije Fič i Mudis poput Standard end Pursa Srbiji daju kreditni investicioni rejting rekao je da to u sadašnjoj situaciji, najviše zavisi od rešavanja problema u vezi sa NIS-om.
"Mi imamo redovne razgovore sa tim agencijama, 2019. smo bili samo na korak od tog rejtinga, onda se desila korona, bili smo blizu i 2021. pa se 2022. desio konflikt u Ukrajini, koji je uticao na celu globalnu sliku privreda u svetu, tako da, nekako nemamo sreće sa tim. To što smo ovaj rejting dobili od jedne agencije je ogroman uspeh građana Srbije. On znači da ste u grupi najjačih, sigurnih zemalja za investicije, kao što Srbija u istoriji nije bila", rekao je on.
Naveo je da rejting s druge strane znači nižu cenu zaduživanja kada je privreda u pitanju, niže kamatne stope kada su građani u pitanju, više investicija a samim tim i više radnih mesta.
"Sa takvim rejtingom ste bezbedni za dolazak novih investicija, otvaranje fabrika. To će ostati prioritet, što se mene lično tiče, da u narednom periodu što brže, ako Bog da i ove godine, ne zavisi samo od nas, dobijemo investicioni rejting i od drugih agencija", naveo je Mali.
Dodao je da je on optimista po pitanju dobijanja kreditnog investicionog rejtinga, makar od još jedne kreditne rejting agencije.
Na pitanje kako bi se eventualno preuzimanje NIS-a odrazilo na javne finansije Srbije, Mali je rekao da su u budžetu za ovu godinu obezbeđena sredstva za energetsku sigurnost i bezbednost zemlje, kao i da država može u svakom trenutku da reaguje po pitanju NIS-a i zaštiti interese građana.
"Bez obzira na to što mi nismo ni na koji način učestvovali u tim sankcijama prema NIS-u, što su to sankcije od američke administracije prema ruskoj kompaniji, ipak trpi jedna Srbija, trpe naši građani, ali, kao što sam rekao, mi smo se odgovorno ponašali i obezbedili dovoljne rezerve", rekao je Mali.
Ističe da uprkos tome što skoro tri meseca nemamo ni litar sirove nafte da je prošlo kroz JANAF i ušlo u Srbiju i da naša Rafinerija ne radi, građani Srbije taj pritisak ne osećaju, što pokazuje ozbiljnot države.
Kako je rekao, obezbeđen je novac za razne projekte u okviru predviđene energetske diversifikacije - izgradnju naftovoda od Novog Sada do mađarske granice, gasnih interkonektora prema Rumuniji i Severnoj Makedoniji.
"Imamo razgovore o izgradnji nove gasne elektrane u Nišu, eventualno u Novom Sadu. Ako je NIS u pitanju, obezbeđena su sredstva za bilo kakav alternativni scenario u koji ne bih sada želeo da ulazim, nikad ne znate šta će i kako će biti, ali država Srbije, što je za građane Srbije najvažnije, spremna je da u bilo kom trenutku reaguje", rekao je Mali.
Kada je reč o naoružanju, Mali je naglasio da će u 2026. biti opredeljeno 2,5 odsto srpskog BDP-a za ulaganje u opremanje vojske.
"To se nikada nije do sada desilo. To je nekih 277 milijardi dinara. Što za nabavku nove savremene opreme, što za uvođenje vojnog roka, što za dalje povećanje plata u našoj vojsci. Dakle, to su ogromne cifre, ogromne brojke i ja sam na to ponosan, što jačamo vojsku Srbije. Ponosan sam na to što nabavljamo nove avione, novu opremu, da mi budemo sigurni i bezbedni", rekao je Mali.
Napomenuo je da ne treba da zaboravimo da smo okruženi NATO zemljama i podsetio kako smo prošli 1999. godine.
"Hoćemo da budemo samostalni, hoćemo da budemo suvereni, da čuvamo našu slobodu, u ovim teškim globalnim i regionalnim okolnostima. Zato moramo i da jačamo vojsku. Tako da sa te strane, za razliku od slike vojske koje ste imali priliku da vidite 2012. godine, mislim da je samo jedan MiG-29 bio u mogućnosti da leti, sada imate eskadrilu MiG-ova 29, dolaze nam Rafali", rekao je Mali.
Dodao je da je na vojnoj paradi prošle godine Srbija pokazala celom svetu koliko se njena vojska promenila. Mali je podsetio da od danas počinje primena sistema elektronskih otpremnica u Srbiji kao jedne od mera, kako kaže, za podizanja efikasnosti rada naše privrede, odnosno reformskog procesa započetog 2015. godine.
Podsetio je da je u tom procesu uvedena e-fiskalizacija, zatim sistemi e-akciza i e-faktura a da sada kreću i e-otpremnice kao zamena za papirne.
"One su veoma važne, kreću od danas za sva ona preduzeća koja se bave uvozom, izvozom, logističkim uslugama, tranzitom robe i njima se štedi na papiru, na vremenu. To je samo deo ogromnog reformskog procesa koji se zove unapređenje rada javne uprave, odnosno institucija važnih za građane i za privredu", rekao je Mali.
Naveo je da se u tom procesu radi i velika reforma Poreske uprave, da je već dosta urađeno ali da je cilj da na kraju, za dve i po godine obveznici na mobilnom telefonu imaju aplikaciju i uvid u svoje poreze i da mogu lako da provere da li nešto duguju i da dug plate, što u ovom trenutku nije moguće", pojasnio je on.
Mali je govoreći o razvoju Beogradske berze istakao da imaju puno novih ideja kako da se oživi tržište kapitala i da je već došlo do spajanja sa atinskom berzom OASIS, kako bi se napravilo jako regionalno tržište kapitala.
"Povezivanje sa Atinskom berzom je samo prvi korak, ne jedini. Hoćemo da se povežemo i sa budimpeštanskom berzom. Hoćemo da uvedemo posebne platforme i kada su kriptovalute u pitanju i njihova trgovina, kada je trgovina ovim sertifikatima za ugljenik, takođe u pitanju da budemo stvarno regionalni centar za sve zemlje u okruženju - da budemo najači i najbolji. Za nas je to veoma važno, za građane Srbije, da ako imaju višak novca, mogu da ga na pravi način plasiraju", naveo je Mali.
Napomenuo je da je važno i da ako našim preduzećima treba neki alternativni izvor finansiranja to mogu da ostvare na Beogradskoj berzi.
"Videli ste uspeh koji smo postavili sa korporativnim obveznicama, dakle veliki broj preduzeća koji je na takav način obezbedio dodatno finansiranje 2023. godine. Razmišljamo da povežemo Beogradsku berzu i sa Produktnom berzom u Novom Sadu, da to takođe bude jedinstvena platforma. Dakle, to su sve stvari koje radimo, dosta dugo je to bilo zanemareno, ali cilj je stabilno tržište kapitala koje može da da podršku privredi ali i mogućnost građanima da zarade ili da plasiraju višak novca. Na pravom smo putu", rekao je Mali Tanjugu.
Osvrćući se na nedavni razgovor sa čuvenim svetskim ekonomistom Džefrijem Saksom kada se našao u ulozi novinara rekao je da je to bilo sjajno iskustvo za njega, zato što nikada ranije nije bio u toj ulozi a i zato što Saksa svi slušaju, veoma je poštovan ali i zna puno o Srbiji.
Domaćoj javnosti, onoj malo starijoj, poznat je i kao član tima poslednjeg premijera SFRJ Ante Markovića.
Istakao je da je njegovo znanje globalnih prilika veoma važno i pozvao one koji nisu pogledali taj intervju da ga pogledaju, zato što je na pravi način sagledao i sumirao međunarodne odnose, izazove sa kojima se ceo svet suočava, jer će tako da razumeju i okruženje u kome Srbija funkcioniše.
"Pitao sam ga dosta i oko Srbije. On je potvrdio ovo što radimo oko investicija, povećanja plata, rasta BDP-a i politike neutralnosti i suverenosti u smislu da čuvamo svoju slobodu i ulažemo u našu vojsku ali hoćemo da imamo dobre odnose i sa istokom i sa zapadom. Da hoćemo da imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa svima, da privlačimo investicije, jer kao mala zemlja nemamo drugi izbor, ali čuvajući, svoj stav, svoju poziciju, svoje principe i slobodu. Mislim da je to najvažnija poruka koju bih iz tog intervjua izvukao", zaključio je Mali.
Glas Javnosti/ T01S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
