Nemcima litijum, Srbima otrovi! Šokantno otkriće CINS-a, Zavod za zaštitu prirode Srbije radio u korist Rio Tinta!
Autor: Glas javnosti
U julu 2024. godine, nemački kancelar Olaf Šolc iznenada je posetio Srbiju zbog litijuma, što je iznenadilo mnoge. Njegov dolazak ukazivao je na značaj koji Nemačka i Evropska unija pridaju projektu Jadar, kojim bi se otvorio rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Projekat je ranije bio zaustavljen usled masovnih građanskih protesta, ali je vlast ponovo pokrenula temu otvaranja rudnika, uz obrazloženje da bi Srbija imala značajne ekonomske koristi. Nemačka, kao vodeći proizvođač električnih automobila u EU, imala je poseban interes za ovaj projekat jer su litijumske baterije ključne za njihov razvoj. Istovremeno, Evropska unija je nastojala da smanji zavisnost od Kine, jednog od najvećih svetskih proizvođača litijuma.
Iako je vlast predstavljala projekat kao veliku razvojnu šansu, otpor javnosti bio je značajan. Protesti protiv rudnika litijuma bili su jedni od najvećih u poslednjih nekoliko godina, a ekološke organizacije i stručnjaci upozoravali su na potencijalno katastrofalne posledice po životnu sredinu. Na konferenciji u Palati Srbije, na kojoj su govorili Šolc, potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčović i predsednik Aleksandar Vučić, Vučić je naglasio da Srbija neće propustiti priliku da iskoristi litijum kao razvojnu šansu, ali je dodao da „bez pune zaštite ljudskih života i prirode neće biti iskopavanja litijuma u Zapadnoj Srbiji, u okolini Loznice“.
Međutim, dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazala je da su uslovi za zaštitu prirode doneti na način koji pogoduje investitorima, a ne zaštiti životne sredine. Prema ovim dokumentima, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je u avgustu 2023. godine uslove kompaniji Rio Tinto, određujući mere koje bi trebalo da zaštite prirodu tokom realizacije projekta Jadar. Ipak, interni mejlovi i beleške pokazuju da su pojedini stručnjaci u Zavodu smatrali da su ti uslovi neadekvatni i da ne mogu sprečiti trajno uništenje prirodnog staništa. Biolog Ivan Medenica je, nakon detaljne analize, ocenio da ne postoje mere koje bi sprečile nepovratnu destrukciju ekosistema na planiranom eksploatacionom polju i deponiji rudnika. Njegovom mišljenju se priključilo još osam stručnjaka.
Uprkos protivljenju dela stručnjaka, rešenje je ipak doneto, a Zavod je izdao uslove za projekat. Postojala su tri tima koji su radili na njihovoj izradi: prvi je bio zadužen za očuvanje biljnih i životinjskih vrsta, drugi za zaštitu geoloških i hidroloških karakteristika, dok je treći pokušavao da pronađe način da poljoprivredne i šumske površine budu usklađene sa rudarskim aktivnostima. Međutim, 21. avgusta, stručnjaci su saznali da je direktorka Zavoda Marina Šibalić izdala svoju verziju uslova, koja se značajno razlikovala od one koju su pripremili stručnjaci. U novom dokumentu izostavljeni su ključni delovi koji su se odnosili na zaštitu biodiverziteta, a više od 60 zaštićenih vrsta biljaka i životinja nije pomenuto. Biolog Ivan Medenica i načelnik Odeljenja za biodiverzitet Nenad Sekulić primetili su da je izbrisana i formulacija kojom se potvrđuje da se rudnik nalazi na staništu strogo zaštićenih vrsta. Sekulić je takođe ukazao da nije definisano „nulto stanje biodiverziteta“, odnosno početno stanje ekosistema koje bi omogućilo praćenje ekoloških promena usled rudarskih aktivnosti.
Načelnici Zavoda su se kasnije ogradili od donetih uslova i u službenim beleškama upozorili da je ceo proces vođen netransparentno, bez uvažavanja mišljenja stručnjaka. Sekulić je naveo da je rešenje bilo pripremljeno i usvojeno u tajnosti, mimo uobičajenih procedura, dok je načelnica Odeljenja za geodiverzitet Nataša Sarić istakla da je rešenje u suprotnosti sa stavovima stručnjaka njenog odeljenja. CINS je pokušao da dobije uvid u kompletnu dokumentaciju, ali je Zavod mesecima odbijao da je dostavi, čak i nakon žalbenog postupka pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Kada je novinarka CINS-a konačno dobila pristup dokumentima, deo njih je bio sakriven ili uklonjen. Tokom pregleda dokumentacije, jedna od prisutnih pravnica uzela je dokument iz ruku novinarke, tvrdeći da on „nema veze sa predmetom“.
Ovaj slučaj izazvao je ozbiljne sumnje u transparentnost odluka o litijumu u Srbiji i dodatno pojačao nepoverenje javnosti u zvanične institucije i njihove ekološke garancije.
Glas javnosti/cins.rs
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
KOMENTAR
