Oko jedan odsto građana plaća godišnji porez na dohodak

Juče je istekao rok za podnošenje prijava za godišnji porez na dohodak građana, a nakon obrade podataka od Poreske uprave, srpska javnost će saznati koliki je broj “bogataša” u 2024. godini.

Godišnji limit za određivanje takvog statusa je za one koji su premašili primanja od 4.874.508 dinara, što je za 604.944 dinara više nego za 2023. godinu.

Svi oni koji to ne urade sami, rizikuju da dobiju prekršajnu prijavu i visoke kazne, kako materijalne tako i sudske.

Ako je suditi po broju ljudi koji podležu ovom nametu, reč je o manjoj grupi, koja se godinama unazad kreće oko jedan posto. Tako je u 2023. godini njihov broj bio 29.667, što je , primera radi, za 10.000 više nego 2015. kada je evidentirano 18.323 takvih poreskih obveznika. To nije veliki broj što može da ukazuje da neki prihodi ostaju van radara.

Ako imate kazne nema tehničkog pregleda: Nova pravila u komšiluku

Ako se posmatraju zanimanja, godinama unazad ta slika se uglavnom ne menja pa u te privilegovane profesije spadaju menadžeri, direktori, ekonomisti, pravnici, inženjeri, lekari i bankari.

Milioneri u Srbiji, uglavnom, muškarci

Ne menja se ni rodna strukture poreskih obveznika, pa su godinama unazad “milioneri” u značajnoj većini, muškarci. Taj rodni jaz, meren odnosom muških sa ženskim obveznicima, u poslednjih desetak godina se povećao više puta. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima je 2010. godine 68 posto muškaraca imalo obavezu da zbog svog dohotka plaća porez i 32 posto žena, dok se slika 2023. značajno menja jer čak 90 posto pripadnika ”jačeg” pola je u grupi “milionera”, a samo 10 posto “slabijeg”, odnosno žena.

Pored toga evidentno je da se godinama unazad povećava i iznos najviše prijavljenih prihoda. Tako je 2010. godine on bio 167 miliona dinara da bi 2023. se “popeo” na čak 1.700 miliona dinara, što je povećanje od preko 10 puta i znatno premašuje rast prosečnih zarada ili inflacije u istom periodu.

Problem isplata „na ruke“

Ono što je problem i što verovatno značajno šteti državnoj kasi to su neprijavljeni prihodi koji pojedini građani ostvaruju. Reč je pre svega o izdavanju nekretnina, honorarnih poslova ili samostalnih delatnosti, koji se isplaćuju na “ruke”
Doktor ekonomskih nauka, Gordana Bulatović, kaže za “Blic Biznis” da je ta pojava rasprostranjena.

Nova pomoć države: Evo ko dobija 400 miliona dinara

– Procenjuje se da četvrtina do trećina prihoda koji bi trebalo da podležu godišnjem porezu ostaje neprijavljena, posebno kod izdavanja nekretnina i honorarnih poslova gde se isplate često obavljaju na ruke. Pri tom povlašćeno oporezivanje prihoda od kapitala u odnosu na prihode od rada, a koje je kod nas prisutno, znači da onaj ko zaradi određeni iznos radeći, plaća više poreza nego onaj ko isto zaradi od svojih investicija. To dodatno produbljuje jaz između imućnih i ostatka društva. Zato mislim da veći prostor da bude više para u državnoj blagajni se nalazi u neprijavljenim prihodima razne vrste, u radu “na crno” i izbegavanju plaćanja nekih vrsta poreza na različite načine – navodi Bulatović za “Blic Biznis”.

Sve to ukazuje da bi možda država model oporezivanja na dohodak građana trebalo da menja kako do ovakvih anomalija ne bi dolazilo.

Za to su potrebna i nova zakonska rešenja kojim bi se oporezovali prihodi svih vrsta ali i kadrovsko i materijalno jačanje Poreske uprave koja bi kontrolisala ko pošteno izmiruje svoje poreske obaveze.


Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU