Petina mladih u Srbiji bez posla: Lakše se zapošljavaju oni sa srednjom školom nego sa fakultetom
Autor: Glas javnosti
Statistički podaci pokazuju da su mladi teško zapošljiva kategorija, a samo zapošljavanje je uslovljeno nizom izazova, od nesigurnih poslova, neplaćenog prekovremenog rada do niskih plata. Period od završetka škole do prvog stablnog posla traje skoro dve godine, tačnije 23,4 meseca.
Zakon o mladima iz 2011. godine u Srbiji definiše mlade kao osobe starosne dobi od 15 do 30 godina. U istraživanjima se često koriste i uži starosni intervali, poput 15-24 ili 15-29 godina, kako bi se obuhvatili različiti segmenti mladih. Statistike za treći kvartal 2023. godine pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine 21,5%, što je značajan pad u odnosu na 2011. godinu kada je iznosila 51%. Ova promena se pripisuje demografskim faktorima, starenju stanovništva i emigracijama, ali i rastu privredne aktivnosti.
Prema profesorki Aleksandri Anić sa Ekonomskog fakulteta, emigracija mladih u potrazi za boljim životnim uslovima i deficit radne snage u nekim sektorima, poput zanata i medicinskog osoblja, značajno utiču na tržište rada. Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz marta 2023. ukazuje da 49% mladih planira emigraciju, dok samo 14% želi da ostane u Srbiji.
Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada
Mladi sa srednjoškolskim obrazovanjem imaju bolje šanse za zapošljavanje nego oni sa fakultetskom diplomom. Razlog tome je deficit radnika u tehničkim i zanatskim zanimanjima. Poreska politika dodatno otežava formalno zapošljavanje na nepuno radno vreme, što bi moglo olakšati integraciju starijih srednjoškolaca i studenata na tržište rada.
NEET kategorija i socijalna isključenost
Stopa NEET (mladi koji nisu zaposleni, nisu u obrazovanju niti na obuci) smanjena je sa 26,4% u 2014. na 15,2% u 2023. godini. Međutim, dugotrajni boravak u ovoj kategoriji može voditi socijalnoj isključenosti i otežanoj integraciji u radno tržište. Socijalna izolacija i marginalizacija imaju negativne posledice na mentalno zdravlje i društvenu koheziju.
Razlike u zaposlenosti između polova i naselja
Statistika pokazuje neznatne razlike u NEET stopi između muškaraca i žena u starosnoj grupi 15-24 godine, dok su razlike veće u starosnoj grupi 15-29 godina, što se delom pripisuje teškoćama žena u usklađivanju roditeljstva i posla. U ruralnim sredinama, angažovanje u poljoprivredi omogućava brže zapošljavanje nego u gradskim područjima, ali gradska naselja nude bolju tranziciju od obrazovanja ka poslu.
Zarada kao glavni motiv za zapošljavanje
Mladi smatraju da je plata od preko 130.000 dinara dovoljna za pristojan život, što je povećanje u odnosu na 2022. godinu kada je većina smatrala da je dovoljna plata od 80.000 dinara. Prosečna zarada u Srbiji 2024. godine iznosi 96.675 dinara, što većina smatra nedovoljnim za pristojan život.
Program „Moja prva plata“ i izazovi zapošljavanja
Program „Moja prva plata“, koji omogućava mladima bez radnog iskustva sticanje veština, naišao je na probleme poput niskih zarada, birokratizacije i smanjenog interesovanja. U 2023. godini broj učesnika programa značajno je opao, što se pripisuje inflaciji i slabom prilagođavanju programa realnim potrebama tržišta rada.
Problemi obrazovnog sistema
Nedostatak usklađenosti između obrazovnog sistema i potreba lokalne privrede predstavlja ključni izazov. Mladi veruju da su lični kontakti i poznanstva važniji za zapošljavanje nego formalno obrazovanje. Reforma školstva i efikasnija prognoza potreba za kadrovima neophodne su za rešavanje ovih problema.
Zaključak je da su zarada, emigracija, neusklađenost obrazovanja sa tržištem rada i demografski trendovi ključni faktori koji oblikuju status mladih u Srbiji. Veće reforme poreskog sistema, obrazovanja i zapošljavanja neophodne su za dugoročno unapređenje njihovog položaja.
Glas javnosti/D01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
