Privredni rast u Srbiji sporiji od projektovanog
Autor: Glas javnosti
Privredni rast u Srbiji u 2025. godini, imajući u vidu kretanja u prvih šest meseci, verovatno će biti niži nego što je inicijalno bilo predviđeno, a redakcija Kvartalnog monitora Ekonomskog fakulteta u Beogradu procenjuje da će i do 2,5 odsto, izjavio je izvršni urednik tog biltena, profesor Saša Ranđelović.
„U poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope, privredni rast u Srbiji je u prethodnom delu godine bio nešto sporiji, jer su one u proseku imale rast od 2,4 odsto, a Srbija 2,1 odsto“, kazao je on na predstavljanju Kvartalnog monitora, dodavši da je prognoza rasta uslovna, jer on zavisi od događanja koja slede do kraja godine.
Govoreći o privredi Srbije u drugom kvartalu ove godine, on je naveo da je nastavila sa međugodišnjim rastom, koji je iznosio 2,1 odsto, što je bilo nešto sporiji nego što je bilo projektovano.
„Ukoliko se posmatra struktura tog rasta videće se da je on u velikoj meri bio podržan rastom privatne i državne potrošnje, dok su investicije bile u negativnoj zoni, odnosno zabeležile su međugodišnji pad, a negativan doprinos je dolazio i sa strane neto izvoza“, rekao je Ranđelović.
Najveći pad u sektoru građevinarstva
Ukazao je da je najveći pad ostvaren u sektoru građevinarstva, dok su ostali sektori nastavili sa sporijim ili bržim rastom.
„Evidentno je da je u drugom kvartalu nastavljen rast industrijske proizvodnje koji je u velikom meri bio posledica rasta u oblasti automobilske industrije i proizvodnji guma, kao i nafte i gasa“, dodao je on.
Govoreći o inflatornim kretanjima, naveo je da je nakon usporavanja inflacije u prethodnom delu godine došlo do njenog rasta u junu i julu, da bi u avgustu bila stabilizovana i blago opala, tako da je međugodišnja stopa inflacije iznosila 4,7 odsto.
Ipak, kako je istakao, to je bilo iznad gornje granice ciljanog koridora.
„Rast inflacije iznad te granice je u velikoj meri posledica osetnog rasta cena neprerađene hrane zbog nepovoljnih vremenskih uslova. NBS je zato, shodno kretanjima u prethodnom delu godine, revidirala prognoze inflacije za kraj 2025. na 4,6 odsto i čini se da je u datim okvirima to realistična prognoza imajući u vidu inflatorne trendove“, kazao je Ranđelović.
Prilivi Telekoma od prodaje baznih stanica knjiženi kao priliv stranih investicija
Prema njegovim rečima, u segmentu platnog bilansa je situacija nešto lošija nego u prethodnom periodu.
„Tu imamo osetan pad neto izvoza usluga, pre svega turističkih usluga, a beleži se određeni pad, smanjenje suficita, u segmentu priliva doznaka iz inostranstva“, rekao je on.
Kako je naveo, i u delu platnog bilansa koji se odnosi na strane direktne investicije zabeležen snažan međugodišnji pad koji je posledica jednokratrnih faktora, jer je osnovica za poređenje bila visoka zato što su prošle godine prilivi od prodaje baznih stanica Telekoma Srbije knjiženi kao priliv stranih direktnih investicija.
Ranđelović je kazao da je priliv direktnih stranih investicija bio manji od deficita u tekućem računu platnog bilansa.
„Kada je reč o fiskalnim tokovima, rast prihoda budžeta je nastavljen, ali je on bio ipak osetno manji ili sporiji nego što je to inicijalno planirano, pa je shodno tome Vlada Srbije pristupila čvršćoj kontroli realizacije javnih rashoda, tako da je fiskalni deficit u prethodnom delu godine ostao relativno nizak“, naveo je on.
Dodao je da je na nivou prvih sedam meseci drficit konsolidovanog sektora države bio je manji od šest milijardi dinara i iznosio je oko 0,1 odsto BDP-a.
„U drugom delu godine imamo sezonski rast rashoda. Videćemo kako će se nastaviti relaizacija prihoda, ali čini se da je realno da fiskalni deficit u tekućoj godini ostane u planiranim okvirima do tri odsto BDP-a“, zaključio je Ranđelović.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
