"6,6 odsto je samo prosek na nivou države, a to je samo poskupljenje. Agencija za energetiku je izašla sa računicom da će zbog ovog smanjenja zone sa 1600kw na 1200kw, samo na osnovu toga poskupljenje prosečnog računa 1,9 odsto. Vi sada kad dodate 1,9 odsto i 6,6 odsto to vam je oko 8,5 odsto u proseku da će računi biti veći. Ali, nije ni tih 8,5 odsto. Onima koji troše malo struje će poskupeti tih 6,6 odsto. Ali, napravili smo računicu za domaćinstva koja su trošila 1600kw tj. koja su bila u ovoj srednjoj zelenoj zoni. Njima će poskupljenje biti 30 odsto. To je ogromno poskupljenje i sledeće godine nas čeka novo poskupljenje", objasnio je novinar.
Doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević ističe da poskupljenja pogađaju, pre svega, najsiromašnije.
"Struju najskuplje plaćaju najsiromašniji jer postoje fiksni troškovi koji se prelivaju na manji broj potrošenih kilovata i na manji račun. Svako može android telefonom da skine aplikaciju potrošnja struje koja izračunava potrošnju", istakao je sagovornik N1.
"Osetiće se na džepu"
Milićević ističe da trećina evropskih zemalja plaća nižu cenu od nas, dok Milošević ističe da Vučićevi navodi da Srbija ima "najjeftiniju cenu u Evropi" predstavljaju mit.
"To je mit, da se kulturno izrazimo. Predsednik nam je to predstavljao kao istinu. Mi nemamo ni blizu najnižu cenu u Evropi. Cena struje nam stalno raste. Rast plata takođe ne znači onoliko koliko zvuči, jer imamo veliki rast cena koji su dostigle prosečne cene u Evropi, a plate su nam niže od prosečnih evropskih", objasnio je ekonomski novinar.
Istakao je da dobre vesti donose oni na vrhu, a loše, poput ove o poskupljenju, dobijamo "petkom popodne".
"To je neka tišina. O tome čujemo u saopštenjima. Dobre vesti donosi neko ko je na vrhu, a loše vesti idu petkom popodne u saopštenju da se ni ne vide. Tu smo mi novinari da saopštimo loše vesti... Najviše će poskupljenje osetiti u džepu. Ali, to je mala zabluda kad se skaču plate 5 odsto. Nije to baš neki skok, skaču prosvetarima i zdravstvenim radnicima, ali šta ćemo sa ostalim radnicima - to je samo mali deo. Imate ogroman deo penzionera, ljudi u privatnom sektoru kojima ne raste ništa", objasnio je Milošević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će penzije od 1. decembra rasti i do 12 odsto, umesto najavljenih sedam do osam odsto, i da se nada da će uvećane penzije biti isplaćene do 4. ili 5. januara naredne godine.
Od danas bi trebalo zaposlenima u zdravstvu i nastavnom kadru u osnovnim i srednjim školama da dođe do povećanja zarada za pet odsto.
Milićević ističe da nije lako utvrditi kolika će biti cena struje.
"Sasvim je normalno da je cena ono što na kraju platimo, kao i kad kupimo hleb. Koliko je cena struje, nije lako utvrditi jer na nju utiče veliki broj faktora. Imate dve tarife - nižu i višu. Sad zavisi koliko utrošite, biće vam i razlika u ceni iz meseca u mesec. Imate i zone - zelenu, plavu i crvenu. Ako prekoračite potrošnju, skačete u drugu zonu i rastu vam i jedna i druga tarifa. Paradoks je da što više trošite, skupljate veću cenu", naveo je.
Raste i cena grejanja, ali raste i inflacija
Pored rasta cene struje, očekuje nas i rast grejanja. Grejanje neće poskupeti u celoj Srbiji, ali Beogradske toplane planiraju da povećaju cenu za šest odsto, što će za stan od 60 kvadrata značiti rast računa od oko 600 dinara. Raste i inflacija
"Inflacija raste. Po ovom trendu probija cilj od 3 odsto, a mi ćemo imati 4,6 ili 4,7 odsto. Ako pogledate inflacije u EU i Americi, kod njih je to veliki problem. Naša inflacija je mnogo veća. Građanima koji su siromašniji je inflacija mnogo veća nego što brojke pokazuju", objašnjava novinar Nove ekonomije.
Glas javnosti/N01S
Računi za struju i grejanje rastu od 1. oktobra: Kako će najsiromašniji "preživeti" još jedno poskupljenje?
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Raste cena struje, ali rastu i druge dažbine, poput cene grejanja, shodno tome i inflacija. Sagovornici N1 ističu da ove mere pogađaju najsiromašnije, ali i da su cene, zapravo, mnogo veće nego što se čini na prvi pogled.
Od danas, 1. oktobra, domaćinstva i mali kupci utrošenu električnu energiju plaćaće skuplje - u proseku za 6,6 odsto. Takođe, od danas će potrošači brže ulaziti u takozvanu "crvenu zonu" potrošnje - čim pređu 1.200 kWh na mesečnom nivou, čime im se automatski kilovat sati obračunavaju po znatno višim cenama. Granica između ove dve zone do sada je bila na 1.600 kWh.
"6,6 odsto je samo prosek na nivou države, a to je samo poskupljenje. Agencija za energetiku je izašla sa računicom da će zbog ovog smanjenja zone sa 1600kw na 1200kw, samo na osnovu toga poskupljenje prosečnog računa 1,9 odsto. Vi sada kad dodate 1,9 odsto i 6,6 odsto to vam je oko 8,5 odsto u proseku da će računi biti veći. Ali, nije ni tih 8,5 odsto. Onima koji troše malo struje će poskupeti tih 6,6 odsto. Ali, napravili smo računicu za domaćinstva koja su trošila 1600kw tj. koja su bila u ovoj srednjoj zelenoj zoni. Njima će poskupljenje biti 30 odsto. To je ogromno poskupljenje i sledeće godine nas čeka novo poskupljenje", objasnio je novinar.
Doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević ističe da poskupljenja pogađaju, pre svega, najsiromašnije.
"Struju najskuplje plaćaju najsiromašniji jer postoje fiksni troškovi koji se prelivaju na manji broj potrošenih kilovata i na manji račun. Svako može android telefonom da skine aplikaciju potrošnja struje koja izračunava potrošnju", istakao je sagovornik N1.
"Osetiće se na džepu"
Milićević ističe da trećina evropskih zemalja plaća nižu cenu od nas, dok Milošević ističe da Vučićevi navodi da Srbija ima "najjeftiniju cenu u Evropi" predstavljaju mit.
"To je mit, da se kulturno izrazimo. Predsednik nam je to predstavljao kao istinu. Mi nemamo ni blizu najnižu cenu u Evropi. Cena struje nam stalno raste. Rast plata takođe ne znači onoliko koliko zvuči, jer imamo veliki rast cena koji su dostigle prosečne cene u Evropi, a plate su nam niže od prosečnih evropskih", objasnio je ekonomski novinar.
Istakao je da dobre vesti donose oni na vrhu, a loše, poput ove o poskupljenju, dobijamo "petkom popodne".
"To je neka tišina. O tome čujemo u saopštenjima. Dobre vesti donosi neko ko je na vrhu, a loše vesti idu petkom popodne u saopštenju da se ni ne vide. Tu smo mi novinari da saopštimo loše vesti... Najviše će poskupljenje osetiti u džepu. Ali, to je mala zabluda kad se skaču plate 5 odsto. Nije to baš neki skok, skaču prosvetarima i zdravstvenim radnicima, ali šta ćemo sa ostalim radnicima - to je samo mali deo. Imate ogroman deo penzionera, ljudi u privatnom sektoru kojima ne raste ništa", objasnio je Milošević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će penzije od 1. decembra rasti i do 12 odsto, umesto najavljenih sedam do osam odsto, i da se nada da će uvećane penzije biti isplaćene do 4. ili 5. januara naredne godine.
Od danas bi trebalo zaposlenima u zdravstvu i nastavnom kadru u osnovnim i srednjim školama da dođe do povećanja zarada za pet odsto.
Milićević ističe da nije lako utvrditi kolika će biti cena struje.
"Sasvim je normalno da je cena ono što na kraju platimo, kao i kad kupimo hleb. Koliko je cena struje, nije lako utvrditi jer na nju utiče veliki broj faktora. Imate dve tarife - nižu i višu. Sad zavisi koliko utrošite, biće vam i razlika u ceni iz meseca u mesec. Imate i zone - zelenu, plavu i crvenu. Ako prekoračite potrošnju, skačete u drugu zonu i rastu vam i jedna i druga tarifa. Paradoks je da što više trošite, skupljate veću cenu", naveo je.
Raste i cena grejanja, ali raste i inflacija
Pored rasta cene struje, očekuje nas i rast grejanja. Grejanje neće poskupeti u celoj Srbiji, ali Beogradske toplane planiraju da povećaju cenu za šest odsto, što će za stan od 60 kvadrata značiti rast računa od oko 600 dinara. Raste i inflacija
"Inflacija raste. Po ovom trendu probija cilj od 3 odsto, a mi ćemo imati 4,6 ili 4,7 odsto. Ako pogledate inflacije u EU i Americi, kod njih je to veliki problem. Naša inflacija je mnogo veća. Građanima koji su siromašniji je inflacija mnogo veća nego što brojke pokazuju", objašnjava novinar Nove ekonomije.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
