Radnici dobijaju minimalac: Razlog zašto se ne može stati u kraj platama “na ruke”

Samo 5 građevinskih firmi koje su ostvarile najveći profit u Republici Srpskoj u prošloj godini prijavile su ukupno dobit od 64,3 miliona KM. Neke od tih kompanija imaju profitnu stopu veću od 30%.

Ostaje pitanje za ministarku finansija Srpske Zoru Vidović, ali i Poresku upravu RS da li su sigurni da su u firmama koje ostvaruju ovako visoku dobit svi porezi i doprinosi uredno obračunati i plaćeni, kao i koliko su vlasnici podigli dobiti u kešu.

Naime, prema trenutnim zakonskim propisima u RS, za razliku od okruženja, najisplativije je dobit podići u kešu.

Republika Srpska ima najnižu stopu poreza na dobit u Evropi, koja iznosi 10 odsto, a osim toga ne postoji porez na dividendu. U Srbiji je porez na dobit 15 odsto, a osnovna poreska stopa na dividendu iznosi takođe 15 odsto.

Cena nafte Brent naglo porasla drugi dan zaredom

U Hrvatskoj porez na dobit iznosi 10 odsto ako su ostvareni prihodi manji od milion evra, a 18 odsto ako su prihodi veći. Osim toga na dohotke od kamata i dividendi za ostvarene prihode prilikom isplate automatski se odbija 12 odsto poreza.

Bez poreza na dividendu

Goran Stanković, generalni sekretar Saveza sindikata Republike Srpske, naglasio je da je Republika Srpska je jedna od retkih zemalja koja nema porez na dividendu.

– S druge strane takođe imamo porez na dobit koji je samo 10% znači na ostvaren celokupan iznos. Znači u Republici Srpskoj neko ko zaradi 100.000 KM, plati poreza 10%, to je 10.000, i ostaje mu 90.000 KM da sa njima raspolaže kako on želi, kako on hoće, bez ikakvih obaveza – naglasio je Stanković.

Pojasnio je da je stopa poreza na dobit u zemljama Evrope i u okruženju znatno veća i ide do 30, 40, pa čak i 50%.

– Upravo tako niska stopa poreza na dobit i oslobađanje dividende koja je potpuno neoporezovana je po našem mišljenju u Saveza sindikata jedan od osnovnih izvora sive ekonomije – rekao je on.

Objasnio je da upravo taj novac poslodavci koriste da podignu iz banke i onda podele radnicima kroz koverte, ili “na ruke”, odnosno daju im dio plate koje ide na crno.

– Radnicima isplaćaju minimalac, koji je sad 900 ili 1.000 KM zavisno od stepena stručne spreme, a onda taj drugi dio novca isplaćaju u kovertama. I to je osnovni izvor baš upravo sive ekonomije. I to je ono čemu, nažalost, ni Poreska uprava, ni Inspektorat ne mogu da stanu u kraj. Iako smo mi na to konstantno upozoravali, davali određene predloge kako da se to reši, ali evo i sad imamo stanje takvo kakvo je, gdje se to masovno koristi – istakao je on.

Nesavesno poslovanje isplativije

Objasnio je da je ovaj način rada za poslodavca koji nesavesno posluje znatno jeftiniji od rada u legalnim tokovima, jer je zbirna stopa poreza i doprinosa od 64 odsto znatno veća nego što je taj porez na dobit i podizanje dividende.

– Dešava se da pojedini poslodavci svakog 15. u mesecu podignu novac i podele to radnicima. Što stvarno predstavlja grubu zloupotrebu zakonskih propisa u Republici Srpskoj – rekao je Stanković.

Dodao je da prema proceni Saveza sindikata, ekonomskih analitičara i drugih finansijskih organizacija trećina BDP u RS se nalazi u sivoj zoni.

Ekonomski kalendar za jun: Počinje isplata penzija, porez stiže na naplatu

– Kad pogledate dobit ostvarenu u prethodnoj godini koja je preko 4 milijarde KM, dovoljno govori da sredstava ima i da je dosta novca nažalost u toj sivoj zoni. I kad pogledamo omer plata i ostvarenih dobiti vidimo da je on veoma nesrazmeran. U građevinskoj industriji su najmanje prosečne plate nešto oko 1.070-1.080 KM, a tu su dobiti po nekoliko desetina miliona KM – kaže on.

Dešava se da prosečna plata u jednom preduzeću bude 1.000 ili 1.050 KM, a to isto preduzeće ostvaruje od 20 ili 30 miliona dobiti, što je rasprostranjeno posebno u oblasti građevinarstva i drvne industrije i proizvodnim preduzećima gde poslodavci mogu na taj način da manipulišu.

– Često se ovaj dešava da poslodavci to koriste izbegavajući zakonske propise i na taj način i oštećuju i radnika i penzioni fond i druge fondove i budžet RS – kaže on.

Zbog toga su iz Saveza sindikata predložili jedan novi način obračuna plata, da ako je radniku potrebna srednja stručna sprema njemu mora biti plata minimalno 1,5 najniža plata.

– To bi bilo negdje u proseku 1.500 KM koliko i iznose realne plate u tom sektoru. Vi sad imate situaciju da u građevinskoj industriji dešava se da je plata 1.000 KM, a kad tražite radnika da vam privatno uradi određene poslove, njegova dnevnica ide od 150, 200 pa čak i do 300 KM. Što dovoljno govori da je kada uzmemo samo tu branšu veoma rasprostranjena pojava – rekao je Goran Stanković.

Pranje novca

Ekonomista Milenko Stanić rekao je da prema analizama o uzrocima sive ekonomije u BiH koja se kreće oko 30% građevinski sektor je uvek u vrhu delatnosti gde je prisutan visok procenat sive ekonomije.

– Radi se dakle i o velikom iznosu plaćanja u gotovini i gde god postoji plaćanje mimo tekućih bankarskih računa stvaraju se uslovi za jačanje te sive ekonomije. Što znači da su u građevinskom sektoru dosta prisutni investitori koji peru novac. Dosta novca dolazi iz nelegalnih tokova. Investitori u građevinarstvu koriste tu situaciju da ostvare i veće zarade u odnosu na druge sektore koje imamo – rekao je on.

Stanić je dodao da su građevinski radnici tradicionalno niže plaćeni.

– Imamo redovne izveštaje o prosečnim platama i uvijek ćemo videti da radnici koji rade u građevinarstvu spadaju u grupu radnika koji su najniže plaćeni. Činjenica da je u tom sektoru prisutan i onaj dio plaćanja radnika mimo zvaničnih kanala tako da se daje dosta toga i u gotovini, ali i sa tim iznosima građevinski radnici su niže plaćeni – rekao je Stanić.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU