U pismu upućenom juče kanadskom premijeru Marku Karniju, najavljuje se agresivno povećanje carina od prvobitnog povećanja od 25 odsto, koje je Tramp nametnuo u martu posle više meseci pretnji.
Tramp je navodno uveo visoke carine Kanadi u nastojanju da primora tu zemlju da suzbije krijumčarenje fentanila, iako je količina koja se krijumčari relativno skromna. On je takođe izrazio frustraciju sa trgovinskim deficitom koje SAD imaju sa Kanadom, a velikim delom se odnose na američko kupovanje nafte.
"Moram da pomenem da protok fentanila nije jedini izazov koji imamo sa Kanadom koja ima mnoge carinske i necarinske politike i trgovinske barijere", napisao je Tramp.
Povećane carine će stupiti na snagu 1. avgusta.
Pismo je među više od 20 koje je Tramp poslao ove nedelje američkim trgovinskim partnerima uključujući Japan, Južnu Koreju i Šri Lanku.Kao u pismu Kanadi, Tramp je naveo da će uvesti te carine trgovinskim partnerima do 1. avgusta.
Kanadski premijer Karni odgovorio je na mreži Iks da će njegova zemlja nastaviti da štiti radnike i firme u svojoj zemlji.
Nije jasno da li će pretnja o povećanim carinama biti primenjena na robu obuhvaćenu sporazumom Kanada-SAD-Meksiko (CUSMA).
Tramp je uveo globalnu carinu od 50 odsto na uvoz aluminijuma i čelika i 25 odsto na sve automobile i kamione koji nisu proizvedeni u SAD.
Nedavno je najavio i 50 odsto carine na uvoz bakra, koja treba da stupi na snagu idućeg meseca.
Iako su brojne zemllje dobile Trampova pisma o povećanju carina ove nedelje Kanada, koji je drugi najveći američki trgovinski partner posle Meksika, je postala svojevrstan izazov za predsednika SAD. Kanada je uvela uzvratne carine na američku robu i odbacila Trampove izazivačke najave da će pretvoriti Kanadu u 51. američku državu.
Meksiko je takođe suočen sa carinama od 25 odsto ali nije pao pod isti Trampov javni pritisak, piše AP.
Tramp najavio dodatne opšte carine od 15 do 20 odsto zemljama koje nisu obuhvaćene njegovim pismom
Predsednik SAD Donald Tramp rekao da od 1. avgusta namerava da uvede dodatne opšte carine od 15 do 20 odsto zemljama koje nisu dobile njegova pisma, odnosno obaveštenja o povećanim carinama.
U tim pismima Tramp navodi da će svaki uzvratni odgovor na te mere biti sankcionisan dodatnom tarifom.
Tramp, kojeg su u gostovanju na televiziji NBC News pitali o sudbini zemalja kojima nisu upućena pojedinačna pisma o carinama, je rekao da bi "mogao da im uvede opštu carinu", od 15 do 20 odsto.
"Jednostavno ćemo reći da će sve preostale zemlje platiti, neka bude 20 ili 15 odsto. To ćemo sada rešiti", rekao je Tramp za američku televiziju.
Nije precizirao da li će te carine biti dodate na takozvane osnove carine od 10 odsto koje su od aprila već uvedene za većinu porizvoda koji ulaze u SAD.
Od povratka u Belu kuću u januaru za Trampa su carine postale centralni deo ekonomske politike, poluga za pregovore o dobijanju ustupaka spolja, sredstvo odbrane nacionalne industrije ili izvor novih javnih prihoda, piše Frans pres.
On nikao ne prihvata to da SAD imaju trgovinske deficite, odnosno da uvoze više robe nego što u pojedine zemlje izvoze. Američki predsednik od aprila preti desetinama trgovinskih partnera kaznenim carinama da bi se ponovo uravnotežila trgovinska razmena.
Glas javnosti/ N01S
.png)
