Prema podacima koji su se pojavili na društvenoj mreži X, devet vodećih rudarskih kompanija, uglavnom stranih, kontroliše oko 68% ukupnog prostora na kojem se istražuju ili eksplatišu ruda u našoj zemlji. Ove kompanije, koje preko mreže povezanih preduzeća posluju u Srbiji, poseduju ogromne površine, ukupno 368.024 hektara, što je gotovo veličina celokupnog Srema.
Na čelu ove liste nalazi se australijska kompanija „Konstantin Resources” koja kontroliše 71.089 hektara, dok kineski „Zijin” drži 59.587 hektara. Kanada je zastupljena s nekoliko kompanija, uključujući „Mundoro” (51.744 hektara) i „Dundee Precious Metals” (40.080 hektara). Pored njih, značajnu površinu poseduju i druge kompanije kao što su „Ibaera Capital” (37.879 hektara), „Balkan Metal Corp” (35.214 hektara), te „Jadar Lithium Ltd” (33.692 hektara). Kompanije kao što su „Medgold Resources” i „Euro Lithium Balkan” takođe preuzimaju značajan deo zemlje, posedujući 19.898, odnosno 18.841 hektar.
Lista vodećih 9 kompanija ( od ukupno 30) koje preko mreže povezanih preduzeća u Srbiji kontrolišu većinu biznisa, ali i prostora na kome se traga i eksplatiše ruda. Ovih 9 kompanija kontroliše oko 68% ukupnog prostora na kome se istražuju ili eksplatišu rude.
— Draško J (@draskojovic) March 27, 2025
1. “Konstantin… pic.twitter.com/GvB3abkN8Q
Za poređenje, površina Srema, jednog od najvećih i najplodnijih regiona u Srbiji, iznosi 348.600 hektara, a od toga se za poljoprivredne radove koristi oko 230.000 hektara. Dakle, ove strane kompanije kontrolišu površinu veće od Srema, što postavlja ozbiljna pitanja o vlasništvu nad zemljištem i potencijalnim posljedicama za domaće poljoprivredne proizvođače.
I dok rudarske kompanije širom Srbije grabe stotine hiljada hektara naše zemlje, mnogi građani postavljaju pitanje: koliko je zapravo „naša zemlja“? Dok se na zvaničnom nivou tvrdi da „Srbija nije na prodaju“, činjenice govore da strane kompanije imaju značajnu kontrolu nad ključnim resursima, uključujući zemlju koja je vitalna za održivi razvoj, poljoprivredu i životnu sredinu.
S obzirom na to da mnoge od ovih kompanija ulažu u istraživanje i eksploataciju rudnih resursa, postavlja se pitanje kako će se razvijati lokalne zajednice koje se nalaze na ovim područjima. I dok strane kompanije ostvaruju profit od ruda i prirodnih resursa, pitanje ostaje – ko zapravo koristi ove resurse u interesu građana Srbije?
Iako je ekonomski razvoj neophodan, važno je da se očuva ravnoteža između interesa stranih investitora i prava domaćih građana na svoju zemlju i prirodu. Rudarska industrija nosi potencijalne koristi, ali i rizike koji zahtevaju pažljivo upravljanje i odgovornu politiku.
Na kraju, ostaje pitanje: Kako ćemo zaštititi našu zemlju i resurse, koji su temelj za budućnost, od prekomernog stranog uticaja?
Glas javnosti
